Bolesti koje prenose krpelji – kako se zaštititi
Podeli vest:
Boravak u prirodi, iako se preporučuje, nosi sa sobom i rizik od izlaganja zaraznim bolestima koje prenose krpelji.
U prirodi se krpelji mogu naći u područjima koja su obrasla visokom travom, šibljem, žbunjem, zatim u šumama i livadama, ali i u neuređenim dvorištima i parkovskim površinama. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu.
Krpelji ubodom, na čoveka mogu da prenesu veliki broj oboljenja (krpeljski meningoencefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, erlihioza, bruceloza, leptospiroza), ali je za naše područje najznačajnija Lajmska bolest ili Borelioza.
Krpelj se po koži kreće brzo i neosetno. Na čoveku provede oko dva sata tražeći pogodno mesto za sisanje krvi (topliji i vlažniji delovi tela sa mekšom kožom). Ubod krpelja ne boli. Primetimo ga slučajno, kada postane veliki jer se nasisao krvi ili ako se javi upala na mestu uboda – alergijske reakcije na ubod.
Nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka, pa ni svaki ubod krpelja ne znači sigurno oboljevanje od ovih bolesti. Samo krpelj koji je i sam inficiran borelijom burgdorferi može da prenese infekciju na čoveka.
Što je krpelj na telu domaćna duže veća je verovatnoća da dođe do infekcije. Nestručno uklanjanje krpelja, premazivanje, alkoholom, benzinom i drugim supstancama, takodje povećava verovatnoću nastanka infekcije.
Lajmska bolest – borelioza je oboljenje koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Prvi put je opisao dr Stir 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat), a kod nas je ovo oboljenje prvi put prepoznato 1987. godine.
Simptomi bolesti počinju 1 do 30 dana nakon uboda krpelja. Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans – EM, u narodu poznat kao „bivolje oko”). Da bi imala dijagnostički značaj, promena mora da ima promer od najmanje 5 cm. Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnih gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima). Pojava ovih tegoba uz podatak da je bio ubod krpelja pre 1-30 dana smatra se Lajmskom bolešću i pristupa se terapiji antibioticima.
Ozbiljnije komplikacije mogu se javiti nedeljama i mesecima nakon uboda krpelja, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imaju nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično), koje obično traju više meseci, nekada i godinama.
Kako se zaštiti
Najbolja mera prevencije je sprečiti ubod krpelja:
- izbegavati hodanje po visokoj travi, između žbunja i ležanje na travi;
- po povratku iz prirodnog žarišta pregledati odeću i telo na prisustvo krpelja;
- prilikom boravka u prirodi koristiti repelente kao ličnu zaštitu.
Kako postupiti ukoliko je došlo do uboda krpelja
- nakon što se primeti prisustvo krpelja u koži potrebno ga je stručno i bezbedno ukloniti (izvaditi);
- ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje, potrebno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi gde će obučeno osoblje krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije;
- ovo treba uraditi što pre (u toku prva 24 sata) jer iako verovatnoća prenosa infekcije nije velika, ona raste sa povećanjem dužine boravka krpelja u koži;
- ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin) na kožu preko krpelja.
Boravak u prirodi, iako se preporučuje, nosi sa sobom i rizik od izlaganja zaraznim bolestima koje prenose krpelji.
Podeli vest:
