Devet miliona ljudi godišnje umre zbog zagađenja

„Zamislite ponovo, kreirajte iznova, obnovite“ – poruka je ovogodišnjeg Dana zaštite životne sredine koji se obeležava već pola veka, kako bi se podigla svest o ekološkim problemima i odgovornijem odnosu prema prirodi. Generalna skupština UN odabrala je ovaj dan jer je 5. juna 1972. održana prva konferencija UN o zaštiti životne sredine u Stokholmu. I posle 50 godina sa konferencije „Stokholm 50 plus“, upućen je apel da se preduzme hitna akcija u suočavanju sa trostrukom planetarnom krizom – promenom klime, degradacijom prirode i zagađenjem.

Naša budućnost je zajednička, govorio je 1972. godine švedski lider Ulof Palme koji se još tada zalagao za donošenje međunarodnog zakona protiv ekocida. Pola veka kasnije sve je veće zagađenje i uništavanje životne sredine, a da gotovo niko ne snosi posledice zbog toga.

Iako je pravo na čistu, zdravu životnu sredinu jedno od osnovnih ljudskih prava, zbog zagađenja vazduha, vode i zemljišta izgubi se devet miliona života godišnje u svetu, podaci su UN.

„Moramo smanjiti emisije gasova staklene bašte za 45 odsto do 2030. da bismo dostigli nultu emisiju do 2050. godine. Pozivam sve finansijske aktere da napuste finansiranje fosilnih goriva i ulažu u obnovljive izvore energije. Moramo utrostručiti investicije u obnovljive izvore energije na najmanje četiri biliona dolara godišnje“, apelovao je na otvaranju konferencije Antonio Guteres, generalni sekretar UN.

Istakao je da tehnologije obnovljive energije treba posmatrati kao svetsko javno dobro i da potrebne sirovine treba da budu dostupne svima.

Usled degradacija ekosistema i gubitka biodiverziteta, ugroženo je više od tri milijarde ljudi.

Američki izaslanik za klimu optužio je svetske lidere da koriste rat protiv Ukrajine i energetsku krizu kao izgovor da održe status kvo u vezi sa fosilnim gorivima umesto da pređu na obnovljive izvore energije.

„Ukrajinu sada koriste kao izgovor ljudi koji više vole status kvo nego tranziciju. Ukrajina je poruka svima nama: zato treba da budete energetski nezavisni“, naglasio je Džon Keri.

Siromašne zemlje iako manje utiču na klimatske promene trpe mnogo veće posledice.

„Afrika, uprkos relativno ograničenom globalnom emisionom otisku, nesrazmerno pati od uticaja klimatskih promena. Zato je neophodno da se zemljama u razvoju omogući da investiraju u infrastrukturu i sisteme otporne na klimu“, istakao je predsednik Kenije Uhuru Kenijata.

Srbija je jedna od 59 zemalja gde je Švedska podržala nacionalne konsultacije o problemima životne sredine uoči konferencije u Stokholmu.

Vujović: Podržaćemo zelenu agendu za Zapadni Balkan

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine Srbije, istakla je da ključ zelene transformacije leži u uključivanju poslovnog sektora, uključujući i zelene kredite, ali i u uvođenju kazni za nanošenje štete životnoj sredini.

„Investicije za poboljšanje infrastrukture životne sredine su važne ne samo za ostvarivanje ekološke i zdravstvene dobrobiti već i kao podsticaj našoj privredi. Podržaćemo sprovođenje zelene agende za Zapadni Balkan kao moćnog alata za zelenu tranziciju, čime ćemo ojačati naše ambicije za pristupanje EU“, poručila je Vujovićeva.

Pedeset godina se prati i Dan ekološkog duga, odnosno dan u godini kada se potroše prirodni resursi koji mogu da se obnove u istoj godini. On je 1970. godine bio krajem decembra, a od tada sve ranije.

Ove godine računica pokazuje da će prirodni resursi koji mogu da se obnove u istoj godini biti potrošeni 28. jula, a u Srbiji 8. jula.

„Zamislite ponovo, kreirajte iznova, obnovite“ – poruka je ovogodišnjeg Dana zaštite životne sredine koji se obeležava već pola veka, kako bi se podigla svest o ekološkim problemima i odgovornijem odnosu prema prirodi. Generalna skupština UN odabrala je ovaj dan jer je 5. juna 1972. održana prva konferencija UN o zaštiti životne sredine u Stokholmu. I posle 50 godina sa konferencije „Stokholm 50 plus“, upućen je apel da se preduzme hitna akcija u suočavanju sa trostrukom planetarnom krizom – promenom klime, degradacijom prirode i zagađenjem.