Kada je vreme da posetite psihijatra?

Stručnjaci tvrde da oni kojima je zbog psihičkih problema najpotrebnija profesionalna pomoć, najmanje posežu za njom.

I dok je u psihijatrijskog zajednici prioritet identifikacija i lečenje psihičkih bolesti, psihološka pomoć onima koji ne znaju u kom su tačno stanju i u čemu je problem, jednako je važna.

To što ne znate što vas muči, pa nepotrebno patite, vaši problemi mogu dodatno da se zakomplikuju ako izbegavate da potražite profesionalnu pomoć.

„Što ranije neko potraži pomoć, to će jednostavnije biti rešavanje problema. Manje će problem ostaviti uticaja i biće manja količina stresa uključenog u čitav proces“ ,izjavio je psiholog Daniel J. Rejdenberg.

Psiholozi smatraju da mnogi veruju da samo „ludi“ ljudi idu na terapiju, i smatraju da je prihvatanje pomoći znak slabosti ili smatraju da će im terapija oduzeti previše vremena, da će biti preskupa ili da će se „navući“ na neke antidepresive. Ali ništa od toga nije istina, tvrdi dr Meri Alvord.

„Vaša terapija može da bude jednom ili dva puta nedeljno. Ljudi strahuju da će jednom kada krenu, ovde zauvek ostati, ali to nije istina“, objašnjava dr Alvord.

„Život je danas težak. Na efekte psihoterapije može da se gledati kao na opuštanje od stresa, nalik vežbanju ili pravilnoj ishrani. Smatrajte to strategijom koja će vam olakšati život i koja će umanjiti stres“, napominje Rejdenberg.

Postoji nekoliko situacija kada bi trebalo potražiti pomoć psihijatra, socijalnog radnika ili psihologa

Sve što osećate je intenzivno

Svi smo mi ponekad tužni ili ljuti, ali koliko intenzivno i često se to događa? Ako se ponavlja i značajno utiče na vaše funkcionisanje, vreme je da potražite pomoć.

– To može djelovati paralizirajuće, dovesti do napada panike te ćete prije nego što shvatite što se zbiva početi izbjegavati stvari – kaže Alvord i dodaje: ‘Ako vaš život postane sve više ograničavajuć zato što puno stvari izbjegavate, vjerojatno je pravi trenutak da potražite pomoć’.

Preživeli ste traumu i ne možete da prestanete da razmišljate o njoj

Bol zbog smrtnog slučaja u porodici, prekid veze ili gubitka posla može da bude i više nego dovoljan razlog za savetovanje sa stručnom osobom.

„Obično mislimo da će ti osećaji nestati sami od sebe“, kaže Alvord, napominjući da to nije uvek slučaj. A tuga zbog gubitka može da utiče na naše svakodnevno funkcionisanje i čak da prouzrokuje da se osoba povučemo u sebe. Ako primetite da više ne radite stvari u kojima ste ranije uživali i to primete i ljudi oko vas, možda je pravi trenutak da popričate sa stručnjakom.

Imate neobjašnjive glavobolje koje se ponavljaju

„Kad smo psihički uzrujani, to utiče i na naše telo“ kaže dr Alvord. Istraživanja su potvrdila da  stres može da se manifestuje na čitav niz fizičkih načina, od hroničnih probavnih tegoba do glavobolja, učestalih prehlada, pa čak i nedostatka libida. Rejdenberg dodaje da su neuobičajeni bolovi poput iznenadnih grčeva mišića, koji su se stvorili odjednom, naizgled ničim izazvani ili bolova u vratu, često znakovi dugotrajnog stresa.

Na poslu niste produktivni i sve više pravite greške

Promene na poslu učestale su među osobama koje se muče sa emotivnim ili psihološkim problemima. Osim promena u koncentraciji i pažnji, možda dobijate i negativne kritike od šefa ili kolega, što bi moglo da ukaže na veće probleme.

Ne uživate u onome što vas je nekada činilo srećnim

Ako vas više nimalo ne veseli odlazak na kafu s prijateljima, čitanje knjiga ili porodični nedjeljni ručkovi, a donedavno ste uživali u tome, to bi mogao da bude pokazatelj drugih tegoba, piše HuffPost.

Vaše veze su postale „zategnute“

Ako ne možete da se otvorite svojim voljenima i reći im kako se osećate, ili čak ne možete da identifikujete šta je tačno to što vas muči; ili ako vas nimalo ne veseli druženje s voljenima, možda ste dobar kandidat za porodičnu terapiju. Možda je reč o mnogo dubljim problemima koji mogu da se reše samo ako se uključe sve karike u lancu.

Prijatelji vam kažu da su zabrinuti

Ponekad drugi ljudi mogu da uoče uzorke koje sama osoba ne može da vidi, pa ne bi bilo loše da čujete kako stvari stoje iz druge perspektive.

„Ako vas neko odjednom pita da li ste pričali s nekim o svojim problemima, kako se osećate  i to učini zabrinutim tonom ili vam kaže da se brine za vas, to je znak da bi trebalo da poslušate njihov savet“, kaže Rejdenberg..