Kako odmor treba da izgleda da bi nam zaista popravio zdravlje

Pre nekoliko godina, SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je sprovela jedno interesantno istraživanje na temu kako odmor utiče na naše celokupno zdravlje.

Naime, istraživanje je pokazalo da je 745.000 ljudi preminulo usled srčanih bolesti ili moždanog udara, velikim delom, kao posledica prekomernog broja radnih sati.

Utvrđeno je da su oni koji su nedeljno radili 55 i više sati, imali za 35 % veći rizik od moždanog udara, a za 17 % veći rizik od smrtnog ishoda usled srčanih bolesti, u poređenju sa onima koji su u poslu provodili između 35 i 40 sati nedeljno.

Još jedna opsežna studija na temu odmora, Framingham Heart Study, je pokazala da broj dana godišnjeg odmora direktno utiče na zdravlje i dugovečnost, i da odmor smanjuje rizik od srčanog udara kod muškaraca za 32, a kod žena za čak 50 procenata.

Dakle, jedno je sigurno. Odmor nam je neophodan da bismo bili zdravi.

Ali ne bilo kakav, već zdrav odmor. I svi će pomisliti da zdrav odmor podrazumeva malo više fizičke aktivnosti, možda da se povede više računa o ishrani, i, kao lekar, apsolutno pozdravljam svaku zdravu promenu, međutim, da li znate da pokušaji da se dođe do savršene fotografije za društvene mreže, spreče više od 58 % ljudi da zaista uživaju u odmoru i provedu ga na zdrav način?

I nije ta „savršena“ fotografija jedini gubitak. Koliko vam tek vremena, umesto na uživanje, rad na sebi i zdrav odmor, ode na preglede po društvenim mrežama, samo iz straha da ćete nešto propustiti?

Interesantno je da koren straha od propuštanja, odnosno čuvenog fenomena FOMO (Fear Of Missing Out) leži, ne u radoznalosti, već u nezadovoljstvu i nesreći. Sva istraživanja o sreći, iznova i iznova, pokazuju da će svi oni koji svoju sreću baziraju gledajući i poredeći se sa drugima (a često se konzumacija društvenih mreža, upravo u to i pretvori) nažalost, u osnovi biti nesrećni.

Montesquieu je o sreći napisao: „Ako bi neko samo želeo da bude srećan, to bi se moglo lako postići. Ali mi to ne želimo, već želimo da budemo srećniji od drugih. A to je teško postići, jer stalno verujemo da je taj neko srećniji od onog koliko zapravo jeste srećan“.

Ovu Monteskjuovu misao o sreći lako možemo da primenimo na odmor i strah od propuštanja: ako sebi zaista želite da pružite zdrav odmor, to i možete.

Dovoljno je da svaki dan iskoristite da napravite neki novi korak, pa makar to bili i mali koraci, važno je da će vam doneti samo vašu pobedu i učiniti da se osetite bolje i zdravije.

Međutim, ako po svaku cenu želite tu savršenu fotografiju, grčevito pratite svaki post vaših i „prijatelja“ i „neprijatelja“, verujete slici i tome da se oni mnogo bolje provode nego vi, da su lepši i savršeniji od vas i da im je u životu mnogo bolje nego vama, onda i treba da vas obuzme strah od propuštanja. Ali ne postova i storija, već pravog, zdravog, samo vašeg odmora, koji puni vaše baterije na specifičan, i samo vaš način.

Jedan zdrav savet za početak odmora: smanjite vreme na društvenim mrežama, a kada ste na njima, imajte na umu rečenicu Oscara Wilde-a: „Budite svoji, svi ostali su već zauzeti“. Tada će i vaš odmor biti zaista samo vaš, a doprineće i da se osećate mnogo bolje.

Pre nekoliko godina, SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je sprovela jedno interesantno istraživanje na temu kako odmor utiče na naše celokupno zdravlje.