Kako prepoznati da je dete zavisno od interneta i mobilnog telefona

Savremene tehnologije osim dobrobiti donele su i problem zavisnosti kao posledicu nekontrolisanog korišćenja interneta. Doktorka Katarina Crnić iz Centra za mlade u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti Drajzerova kaže za RTS da odbijanje učešća u društvenim aktivnostima kako bi proveli više vremena onlajn, ljutnja, bes, anksioznost, napetost, nelagoda usled zabrane korišćenja interneta, ukazuju na zavisnost. Moramo da ograničemo vreme provedeno na internetu – ako treniramo onda treniramo, ako učimo onda učimo, nema mobilnog telefona, ne smemo dozvoliti da nas išta remeti, kaže Crnićeva. 

Pred nama je poslednji vikend koji će učenici osnovnih i srednjih škola provesti na raspustu ovoga leta. Mnogi su već počeli da se pripremaju za nove lekcije i zadatke, dok se roditelji trude da dnevne aktivnosti prilagode većem broju obaveza koje ih čekaju već od 1. septembra. 

Tokom leta deca se lako naviknu da slobodno vreme provode uz ekrane računara ili mobilne telefone, pa im početak školske godine teže pada nego njihovim vršnjacima koji su se bolje organizovali.

Doktorka Katarina Crnić navodi da prelazak sa letnjeg raspusta i vraćanje školskim obavezama ne mora nužno da bude stresan jer su, kako kaže, deca puna energije, interesovanja, željna da uče i vide svoje drugare u školskim klupama.

„Ali zbog različitosti dece, starosti, nekima je stresan, a nekima ne“, kaže Crnićeva.

Ukazuje da u sadašnje vreme ni odrasli ni deca ne mogu bez interneta i mobilnog telefona, ali da moramo da postavimo pitanje – da li nam njihovo korišćenje remeti dnevne aktivnosti.

„Da li možemo da izađemo iz interneta, Jutjuba i uđemo u sadašnjost, realnost gde su nam obaveze – dečije, školske, treninzi i negde vidimo da li postoji ta neka ljutnja, aneksioznost kada deci kažemo – e, sad to moraš da ostaviš i ideš na trening, u školu, idemo kod bake, prijatelja, kumova. Tu možemo da vidimo da li postoji taj neki problem, da ga rešavamo, objašnjavamo detetu da je važno da ima jasan uvid u to kada će raditi šta, kada je nešto na redu i kada je na redu da se igra igrica“, navodi Crnićeva.

Kako prepoznati da je dete zavisno od interneta

Ukazuje da deca i mladi nisu svesni da imaju problem i da žive u po njima svetu zadovoljstva, da nisu svesna da da imaju problem sa prekomernim korišćenjem interneta te da zapostavljaju školske obaveze, učenje.

Zavisnost od mobilnog uređaja, ukazuje ona, kod dece možemo prepoznati kada odbiju učešće u društvenim aktivnostima kako bi proveli više vremena onlajn, promene raspoloženje ukoliko im oduzmemo mobilni telefon.

„Može da se primeti ta aneksioznost, promena raspoloženja, ljutnja, napetost, nelagoda“, navodi.

Ističe da roditelji ako primete kod dece glavobolju i gubitak na težini treba prvo da pokušaju da kroz program dnevnih aktivnosti – učenje, treninzi, šetnja, pomognu detetu da se reši prekomernog korišćenja interneta i mobilnog telefona, a da ukoliko rezultati izostanu, potraže pomoć stručnjaka.

Navodi i da roditelji mogu sprečiti razvoj zavisnosti te da je osnovni i najvažniji korak da detetu ograniče vreme koje provodi pred ekranom.  

Treba da naprave plan kada se u toku dana koriste ekrani, a kada ne, dodaje ona.

Zašto je toliko privlačan mladima

Objašnjava da je i internet neodoljiv mladima, jer predstavlja vid komunikacije koji je nov, interesantan.

„Možda možemo da budemo malo i drugačiji u tome i to je nešto što mlade adolescente od 16 godina pa nadalje, zaintrigira, oni u to ulete, oni su možda nesigurni u društvu, oni su ti koji socijalne mreže i internet koriste najviše“, ukazuje Crnićeva.

Roditelji moraju deci dati primer

Kako kaže, važno je da roditelji moraju da postavite granice, ograniče gde i kada dete može da bude onlajn.

„Jednostavno moramo da ograničimo vreme provedeno na internetu – ako treniramo onda se baziramo na trening, i to je to, ne smemo dozvoliti da nas išta drugo remeti. Ako učim ja moram učiti, nema mobilnog telefona“, poručila je gošća Jutarnjeg programa.

Navodi da roditelji treba da daju primer deci i da provode sa njima vreme, čak i na internetu i da im ukažu na moguće opasnosti koje on donosi sa sobom.

„Možemo ih opomenuti da to što vide na internetu nekada nije istinito, realno. Da te informacije mogu da budu opasne za njih. Da su često opasne jer su nekontrolisane“, napominje.

Dodaje da najvažniji dijalog i provođenje vremena sa decom, da zajedno prolaze kroz virtuelni svet i da deca tako nauče da se sačuvaju. 

„Ako je dete na internetu i mi moramo biti sa njim. Moramo videti šta se dešava na Jutjubu, moramo da vidimo da nije možda neki crtani film ili možda neki edukativan sadržaja otišao u nekom drugom smeru, ili neku reklamu“, kaže Crnićeva.

Ukazuje i da roditelji svojim ličnim primerom treba da pokažu deci da mogu bez interneta, mobilnog telefona i da im ukažu na druge interese i socijalne aktivnosti – sport, šetnju… bilo šta što će mu na duži vremenski period odvući pažnju. 

Savremene tehnologije osim dobrobiti donele su i problem zavisnosti kao posledicu nekontrolisanog korišćenja interneta. Doktorka Katarina Crnić iz Centra za mlade u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti Drajzerova kaže za RTS da odbijanje učešća u društvenim aktivnostima kako bi proveli više vremena onlajn, ljutnja, bes, anksioznost, napetost, nelagoda usled zabrane korišćenja interneta, ukazuju na zavisnost. Moramo da ograničemo vreme provedeno na internetu – ako treniramo onda treniramo, ako učimo onda učimo, nema mobilnog telefona, ne smemo dozvoliti da nas išta remeti, kaže Crnićeva.