Psihoterapeut: Svi će zbog epidemije imati psihološke posledice, čak i zdravi
Podeli vest:
Mere socijalne distance i ograničenog kretanja ostavile su traga na psihičko zdravlje svih, pa i zdravih osoba, kaže specijalista kliničke psihologije Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, psihoterapeut Vesna Kostić.
Ona kaže da su mere zabrane kretanja, socijalne distance, karantina i samoizolacije uticale na strukturu ličnosti i mentalno funkcionisanje svih, izazivajući bes, ljutnju, anksioznost, depresiju i tugu kao najčešće emotivne reakcije.
„Ovo je za sve bila vrlo stresna situacija i traumatičan period. Svi smo prošli emotivne bure tokom ove krize, niko nije ostao neokrnjen„, kaže Kostić za Tanjug.
Ističe da je epidemija bila izazov i za mlade i za stare i da je svima promenila način života.
„Mladi su po 80 sati bili zatvoreni sa svojim porodicama, najmlađi su izgubili svakodnevnu rutinu kojoj žele da se vrate… Svako se u zavisnosti od mentalnih kapaciteta i strukture ličnosti, prilagođavao ili suprotstavljao situaciji„, navodi Kostić.
Kod zdravih osoba vanredno stanje i uvedene mere uticale su, pre svega, na kognitivne funkcije, ispoljavajući se kroz slabije pamćenje, pad koncentracije, negativne misli, a mnogi su se suočavali sa „teškim“ emocijama – strahom od gubitka zdravlja, ekonomske egzistencije, neizvesne budućnosti.
Takva osećanja, upozorava Kostić, neće potpuno nestati ni kada se ukine vanredno stanje.
„Mnogi, na primer, sada razmišljaju o vakcini protiv virusa i da li će biti obavezna, kada će proći ova pošast, šta dalje da rade… To su misli koje ne donose ništa dobro, a izazivaju nezdrave emocionalne reakcije„, objašnjava Kostić.
Napominje da su u narednom periodu „svi pred testom odgovornosti“ i da je važno kako ćemo se ponašati po ukidanju vanrednog stanja i da li ćemo uvažavati preporuke zdravstvene struke.
Svima koji se suočavaju sa anksioznošću ili osećaju bes, ljutnju ili krivicu savetuje da potraže pomoć psihoterapeuta kako bi redukovali strahove i nezdrave emocije.
„Neki će moći sami to da prevaziđu i nastave dalje, ali ima i onih koji nemaju kapacitet za to„, napominje Kostić.
Dodaje da povratak normalnom životu podrazumeva postavljanje prioriteta i realnih ciljeva.
„Odlazak na more, na primer, u ovom trenutku ne treba planirati. Strpljenje je bilo glavno oružje u periodu epidemije, a ostaje i po ukidanju vanrednog stanja. Vraćanje svakodnevnim aktivnostima i uobičajenim navikama kao što je šoping, treba da ide korak po korak„, kaže Kostić.
Ona smatra da smo se kao nacija „dobro držali“ u krizi izazvanoj epidemijom, a posebno stariji koje je pohvalila za poštovanje svih propisanih mera.
„Čini mi se da su, bez obzira na sve, oni najzadovoljniji jer imaju osećaj da se neko brinuo za njih i da su sve mere uvedene da bi se oni sačuvali i zaštitili od ove pošasti„, kaže Kostić.
Mere socijalne distance i ograničenog kretanja ostavile su traga na psihičko zdravlje svih, pa i zdravih osoba, kaže specijalista kliničke psihologije Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, psihoterapeut Vesna Kostić.
Podeli vest:
