Sindrom insulinske rezistencije – najveći terapeutski izazov 21. veka

Metabolički sindrom (MetS) je skup brojnih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i dijabetes melitusa tip 2 (DM2).

Kako objašnjava za portal N1 dr Saša Kiković, metabolički sindrom, nazvan još i sindrom insulinske rezistencije ili sindrom X, predstavlja najveći terapeutski izazov 21. veka u lečenju nezaraznih masovnih oboljenja.

Njega čine tri glavne karakteristike: povišen krvni pritisak, povećane vrednosti šećera u krvi i povišen nivo masnoća u krvi. Uobičajeno ga prati stanje gojaznosti sa vidljivim viškom telesne masti oko struka.

„Osobe sa metaboličkim sindromom su obično starosti od 35 do 55, oba pola. Ova bolest savremenog čoveka se najčešće otkriva na sistematskim pregledima ili usled želje pacijenta da otpočne borbu sa gojaznošću“, objašnjava endokrinolog.

Najčešće korišćena je definicija metaboličkog sindroma po kojoj pacijenti moraju ispunjavati najmanje tri od navedenih kriterijuma:

a. Centralna (abdominalna, visceralna) gojaznost: obim struka preko 102 cm za muškarce i preko 88 cm za žene;

b. Povišene vrednosti triglicerida našte > 1,7 mmol/l ili na medikamentoznoj terapiji;

c. Snižen nivo HDL holesterola < 1,03 mmol/l za muškarce, odnosno < 1,29 mmol za žene ili na medikamentoznoj terapiji;

d. Povišen krvni pritisak: izmeren sistolni pritisak preko 130 mmHg i/ili dijastolni pritisak preko 85 mmHg ili na medikamentoznoj terapiji;

e. Povišen nivo glukoze > 5,6mmol/l ili već utvrđen DM2

„Oko 85 odsto ljudi obolelih od dijabetes melitusa tipa 2 imaju i metabolički sindrom i veći rizik za razvoj koronarne bolesti“, ističe dr Kiković.

Prema njegovim rečima, metabolički sindrom najčešće je uzrokovan pogrešnim načinom života.

„Izloženost stresu, neredovna i nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, nedostatak sna, samo su neke od karakteristika životnog stila čoveka 21. veka. Zbog konstantne trke sa vremenom, živimo i jedemo – brzo“, ukazuje on.

Dodaje da se, nesvesno, na ovaj način unosi previše namirnica sa visokim GI (glikemijskim indeksom ), a to su namirnice koje otpuštaju visoke koncentracije šećera u krvi, brzo nakon konzumiranja. Ovaj obrazac ponašanja se često primeni i kada su u pitanju drugi dnevni obroci, odnosno ručak ili večera.

Dr Kiković ističe da su dva glavna uzroka metaboličkog sindroma prekomerna težina ili gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti.

Metabolički sindrom je metabolička bolest koja je direktno povezana sa insulinskom rezistencijom, što je češće kod gojaznih i fizički neaktivnih ljudi. Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje karakteriše povišen nivo insulina u krvi i otpornost (rezistencija) ćelija na insulinski signal.

„Osnovna fiziološka funkcija insulina, hormona koji oslobađa pankreas, je održavanje normalnog nivoa glukoze u krvi – transportom glukoze iz krvi u ćelije organizma. Ovom funkcijom insulin omogućava da ćelije pravovremeno iskoriste glukozu iz krvi za svoje energetske potrebe. Kako insulinska rezistencija predstavlja stanje u kojem ćelije slabo reaguju na povišene vrednosti insulina raste i nivo šećera u krvi što vodi nastanku dijabetesa“, kaže endokrinolog.

Dodatni faktori rizika, od kojih su neki nažalost van vaše kontrole, povećavaju rizik za metabolički sindrom: Menopauza (kod žena), starost, pušenje, ishrana bogata ugljenim hidratima i porodična istorija dijabetesa ili metaboličkog sindroma.

Dr Kiković navodi da se metabolički sindrom dijagnostikuje fizičkim pregledom (merenje krvnog pritiska, određivanje teleste težine i visine), merenjem šećera, holesterola i triglicerida u krvi u stanju gladovanja (pre doručka). Većina gojaznih osoba ima i metabolički sindrom zbog pridružene hiperlipidemije, hipertenzije i dijabetesa, dodaje on.

„Metabolički sindrom značajno povećava rizik od nastanka dijabetesa tipa 2, arterijske hipertenzije i bolesti srca, posebno kardiovaskularnih bolesti koje mogu imati fatalne posledice, kao su infarkt srca ili mozga“, upozorava on i dodaje da rano prepoznavanje metaboličkog sindroma značajno smanjuje rizik od nastanka napred navedenog.

Endokrinolog navodi da prevencija podrazumeva redukciju faktora rizika za nastanak metaboličkog sindoma, posebno onih na koje možemo da utičemo.

„Preporučene promene u načinu života predstavljaju osnovu prevencije metaboličkog sindroma obično uključuju zdravu ishranu, dobro upravljanje stresom, smanjenje i održavanje zdravije telesne težine, više fizičke aktivnosti i odustajanje od pušenja“, rekao je on.

Glavni cilj kod lečenja metaboličkog sindroma je smanjenje rizika od nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Drugi cilj lečenja je sprečavanje pojave dijabetesa tipa 2, ako se on još nije razvio.

„To se postiže redukcijom ili eliminacijom osnovnih problema (npr. gojaznost, nedostatak aktivnosti) gubitkom težine ili pojačanom aktivnošću. Potreban je tretman kardiovaskularnih faktora rizika kao što su visoki krvni pritisak i holesterol, ako ti problemi i dalje postoje i nakon započetog programa fizičke aktivnosti. To podrazumeva primenu terapije lekovima za snižavanje krvnog pritiska i holesterola“, kaže dr Kiković.

Ako preventivne mere ne daju rezultate i dođe do razvoja predijabetesa i dijabetesa tip 2, potrebna je primena antihiperglikemijskih lekova, naglašava on.

Dodaje da se ostavljanje cigareta najsnažnije preporučuje jer pušenje značajno povećava rizika od bolest koronarnih arterija, kao i drugih bolesti.

Način ishrane kod pacijenata sa metabiliočkim sindromom treba da pomogne u redukciji težine, krvnog pritiska, lipida i poboljšavanju znakova insulinske rezistencije.

„Bitno je fokusirati se na unos najzdravijih ugljenih hidrata, koji se prvenstveno nalaze u voću, povrću, celovitim žitaricama, mahunarkama(pasulj, grašak i sočico) i u mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti. Vlakna regulišu varenje hrane i pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi. Hrana bogata vlaknima uključuje povrće, voće, orahe, mahunarke (pasulj, grašak i leća), pšenično brašno i pšenične mekinje“, ističe dr Kiković.

On preporučuje da konzumiranje rečne ili morske ribe barem dva puta nedeljno.

„Riba može biti dobra alternativa za meso koje je bogato lošim mastima. Na primer, bakalar, tunjevina i iverak imaju manje ukupne masti, zasićenih masti i holesterola nego svinjetina ili piletina. Ribe kao što su losos, skuša, tunjevina, sardina i plava riba bogate su omega-3 masnim kiselinama koje doprinose očuvanju KVS“, dodaje on.

Što se tiče unosa soli kod pacijenata za normalnim krvnim pritiskom preporučuje se 6g dnevno, a kod pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom 3g na dan.

Dijabetes povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara ubrzavanjem razvoja aterosklerotskih promena.

Hrana koja bi se trebala izbegavati kako ne bi došlo do razvoja ozbiljnih poremećaja obuhvata:

– zasićene masti

– mlečne proizvode sa visokim sadržajem masti

– namirnice visoko obrađenih namirnica životinjskog porekla kao što su šunke, kobasice, slanina i slični proizvodi

– trans masti: ova vrste masti se nalaze u prerađenim proizvodima, prženim proizvodima, margarinu

„Izvori holesterola uključuju mlečne proizvode sa visokim sadržajem masti, meso, jaja. Cilj je ograničiti unos na oko 200 miligrama (mg) holesterola dnevno“, ukazuje dr Saša Kiković.

Metabolički sindrom (MetS) je skup brojnih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i dijabetes melitusa tip 2 (DM2).