DRAGAN MILOSAVLJEVIĆ, VLASNIK PORODIČNE FIRME „ANČI KOLAČI”: Domaće poslastice sazdane od kvalitetne sirovine i poštenog i umešnog rada

Vlasnik firme „Anči-kolači” Dragan Milosavljević, rođen je 1968. godine u Omoljici, ali veći deo detinjstva proveo je u Starčevu, gde je odrastao u preduzetničkoj porodici: otac Dobrivoje bio je trgovac, a majka Bogdanka – frizerka.

Takvi geni verovatno su uticali na to da se i on veoma brzo okuša kao preduzetnik; najpre kao samostalni prevoznik kamiona, a od 2000. godine i kao profesionalni vozač limuzine u Čikagu. U Americi je dve godine godine danonoćno vredno radio i stečeni kapital je, po povratku u Srbiju, želeo da investira u privatni biznis.

Ančijev „saher” mnogo sočniji od originalnog

Najtraženiji proizvodi firme „Anči-kolači” su, pored svega ostalog, „čiz kejk” s malinom, „nugat” torta, kao i francuska krempita i čuveni bečki „saher” (u srpskom jediku ispravno je reći „zaher” ali se u slobodnom govoru uvrežilo ovako – prim. nov.).

          – U nekom momentu shvatili smo da svetske brendove treba da usklađujemo sa ovdašnjim ukusima, pa je tako našim ljudima originalni „saher” bio suv i mi smo ga izmenili, učinili kremastijim i ubacili mnogo domaćeg džema od kajsija. I sada se mnogo više dopada našim klijentima – navodi ovaj preduzetnik.

Nakon kraćeg poslovnog „lutanja”, uskoro je svojski stao uz suprugu Milenu, koja je već neko vreme, više hobistički, pravila domaće kolače. Njih dvoje su tako, zahvaljujući požrtvovanom radu, od jedne manufakture stigli do respektabilne firme pod nazivom „Anči kolači” sa preko šezdeset zaposlenih i velikim tržištem u širem okruženju, prevashodno u Beogradu.

– Ozbiljno smo zagrizli u taj posao 2003. godine, krenuvši od male zanatske radionice s troje radnika, dva frižidera i ručnim mikserom. Uložili smo mnogo truda, kao i novca u druge mašine, edukacije, sirovine, ambalažu i, naravno, u reklamu, a najvažnije je to što smo se oduvek trudili da održimo maksimalan nivo kvaliteta. I nakon izvesnog vremena to je počelo da se vraća… – počinje priču Dragan.

A sam naziv „Anči kolači” nastao je kao neka vrsta jedinstvenog nadimka za obe njihove ćerke – Andreu i Aleksandru, koji je trebalo i da se rimuje, kao i da zvuči drugačije, ali ne previše ekstravagantno, već nekako svakidašnje i domaće. U međuvremenu su i one priskakale roditeljima u pomoć, sticale radne navike i ulazile u posao. Nedavno se priključio i zet, pa je to jedna istinski porodična firma.

– Ideja je najpre bila da proizvodimo samo kolače, jer je krenula ekspanzija slava, ali kroz godine su ljudi počeli da proslavljaju veće rođendane i svadbe i ubrzo se ukazala mogućnost za proširenje asortimana na torte i druge poslastice, pa nakon godina odricanja i mukotrpnog rada, sada imamo preko šezdeset zaposlenih i veliko tržište. Istakao bih veliki udeo koji ima ceo tim zaposlenih na naš zajednički uspeh. Radili smo i za mnogo poznatih ljudi, pa čak i za porodicu Karađorđević, kada smo pravili mladenačke torte za njihov dvor. Ipak, trudimo se da ne „zagrizemo više nego što možemo da progutamo”, a takođe i da se konstantno edukujemo, obilazimo brojne inostrane sajmove, kao i da negujemo korektne odnose, ne samo sa kupcima, već i sa dobavljačima i kolegama iz industrije. Sve u svemu, od samog početka pa do danas dajemo sve od sebe da svakodnevno klijentima ispunjavamo najrazličitije želje i samim tim budemo sastavni deo svih njihovih bitnih trenutaka – navodi ovaj uspešni preduzetnik.

Sabljom po torti

 

Mnogo svetskih novotarija primilo se i na našim prostorima, pa firmi „Anči-kolači” stižu razni zahtevi naročito kada su u pitanju glamurozne proslave i estetike „slatkog stola”, kako se to sada kaže…

– Tako su nam neki kupci tražili da tortu seku sabljom, što je trend u Dubaiju ili Turskoj, dok su, recimo, u drugoj situaciji mladenci želeli da u trenutku otvaranja torte saznaju pol deteta. Naime, rezultati ultrazvuka jave se direktno nama, kako bismo pripremili iznenađenje. I kada mladenci iseku prvo parče, u zavisnosti od toga da li se pojavi roze ili plavo, znaće i kojeg će im pola biti dete – kaže Dragan.

U prevodu, firma „Anči kolači” bržljivo čuva teško stečenu reputaciju i nivo proizvoda, što nije nimalo lako znajući da je pre svega veoma teško obezbediti sirovine, koje su prosečnom čoveku, iz mnogo razloga, gotovo nedostupne za kućnu upotrebu.

– Nastojimo da ih nabavljamo kod proverenih proizvođača, čak i od poljoprivrednih gazdinstava. Recimo, već petnaest godina jaja kupujemo od farme „Dabić”, a domaće voće od proizvoćača iz Šumadije, koji nam pravi džem od kajsije bez konzervansa i „ambulantno” dovozi u manjim isporukama, pa je uvek maksimalno svež. Ipak, u jednom delu ovdašnji dobavljači nisu bili dovoljno kadri da održe kontinuitet kvaliteta, kao na primer kada je reč o čokoladi. Ključno je da mi sebi ne možemo da dozvolimo luksuz da, na primer, kažemo mušteriji kako je rod kakaovca u Gani, najvećem proizvođaču na svetu ove osnovne sirovine za čokoladu, omanuo zbog suše, pa moramo i mi da oborimo kvalitet. To u našem poimanju posla jednostavno ne dolazi u obzir. Zato čokoladu nabavljamo u Italiji i Belgiji, jer iako ne znam kako oni to rade, tamo je uvek besprekoran kvalitet na istom nivou. A bez takvih sirovina ni naše poslastice ne bi bile baš ovakve – ističe Dragan.

U narednom periodu ova prodična firma za primer predstaviće pobliže beskrajno širok asortiman proizvoda i usluga…

Vlasnik firme „Anči-kolači” Dragan Milosavljević, rođen je 1968. godine u Omoljici, ali veći deo detinjstva proveo je u Starčevu, gde je odrastao u preduzetničkoj porodici: otac Dobrivoje bio je trgovac, a majka Bogdanka – frizerka