Istraživanje platforme „Zdravo dvadesete“ kaže da čak 40 odsto dvadesetogodišnjaka u Srbiji, od čega je većina devojaka, oseća umor i zamor kao glavni problem. Previše običnih prehlada oseća svaki treći ispitani, a depresija i anksioznost su problemi za više od 23 odsto mladih koji žive u Srbiji. Koliko mladi vode računa o svom zdravlju?
U evropskom regionu, posle perioda veoma niske cirkulacije koronavirusa, registruje se povećanje njegove aktivnosti od maja 2024. godine, a takva situacija beleži se i u Srbiji, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Lekari tokom leta savetuju oprez u bazenima, jezerima i morima zbog čestih infekcija uha, koje izazivaju bakterije i gljivice, naročito kod dece. Prof. dr Sanja Krejović, fonijatar i otorinolaringolog izjavila je za RTS da treba voditi računa o higijeni uha i grla i ukazuje da može doći i do „nevidljivih povreda uha, poput pucanja bubne opne prilikom skakanja u bazen.
Visoke temperature koje u hladu prelaze 41. podeljak mogu biti opasne za bebe i malu decu. Potrebno je rashladiti prostorije u kojima borave, ali i paziti da temperaturna razlika između spoljašnje temperature i temperature u prostoriji ne bude viša od 10 stepeni.
Lekari Instituta Dr Milan Jovanović Batut upozoravaju da problemi sa povišenom telesnom težinom ili gojaznost sve više hvataju maha među decom u Srbiji i da se iz godine u godinu povećava broj dece koja imaju ovaj problem, dok se beleži pad broja dece koja su fizički aktivna.
Mučnina tokom vožnje se javlja kod mnogih osoba kada putuju automobilom ili drugim vozilom. Pritom najviše pogađa malu decu i trudnice koje putuju kao putnici, ali svakoga može zadesiti. Zapravo, istraživanje RAC-a, britanske kompanije za osiguranje automobila, pokazalo je da 18 posto ljudi nastavlja da ima ovaj problem i odraslom dobu.
Neodgovarajuće čuvanje lekova, usled nedovoljnog stepena zdravstvene edukacije, predstavlja svetski problem, a farmaceuti savetuju da je tokom letnjeg perioda neophodno povećati brigu o zaštiti lekova, s obzirom da većina njih ne podnosi temperaturu višu od 25 stepeni.
Ektremno visoke temperature, kojima ćemo biti izloženi narednih dana, ne prijaju ni potpuno zdravima osobama, a naročito su ugroženi hronični bolesnici. Koji pacijenti treba naročito da obrate pažnju na savete lekara i koje simptome ne smeju da ignorišu, za RTS je govorio dr Branislav Ralić, načelnik Odeljenja neurologije KBC „Zvezdara“.
U Srbiji je urađena prva transplantacija srca u ovoj godini. Intervenciju je uradio tim Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Zahvaljujući jednom DA – spasena su četiri života, urađene su i transplantacije bubrega i jetre.
Liza Pizano, prva osoba koja je dobila mehaničku srčanu pumpu, kao i genetski modifikovan svinjski bubreg, umrla je u nedelju, prema njujorškoj Langone Health klinici.
Učestalo korišćenje društvenih mreža sve više dovodi do digitalne demencije i deficita pažnje, kao i do depresivnog sentimenta i krize identiteta izazvane socijalnim pritiscima.
Novi podaci pokazuju da skoro jedna trećina, otprilike 1,8 milijardi ljudi, nije ispunila preporučene nivoe fizičke aktivnosti tokom 2022. godine, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.
Doskorašnje „afričke temperature“ postale su deo svakodnevice u evropskim mediteranskim zemljama.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je nove smernice za pomoć ljudima da ostave pušenje, i duvan uopšte.
Kiša i vlaga, u kombinaciji sa suncem, poslednjih dana podstiču rast vrganja i lisičarki po hrastovim šumama. Međutim, pri branju pečuraka uvek treba biti oprezan. Trovanja su česta, pogotovo kada su u pitanju sušene gljive, upozorava gost Jutarnjeg programa, dr Aleksandar Knežević, mikolog sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Početak leta obeležile su nagle temperaturne promene i smena jakog sunca i obilnih padavina. Ekipe Hitne pomoći zbog toga beleže više intervencija na terenu, a najugroženiji su hronični bolesnici. Poseban oprez se savetuje ljudima sa povišenim krvnim pritiskom, upozoravaju lekari.
Voće je fantastičan dodatak svakoj ishrani, osim odličnog ukusa, nudi brojne zdravstvene prednosti.
Mladima u Srbiji održavanje psihičkog blagostanja predstavlja izazov, pa 39 odsto njih umor i zamor percipira kao glavni problem, obične prehlade predstavljaju problem kod 31 odsto njih, dok su za 23 odsto mladih depresija i anksioznost problem.
U Nemačkoj se razmatra jače oporezivanje pića sa velikom količinom šećera, kako bi se smanjio broj gojaznih i dijabetičara. To su već uradile Francuska, Španija, Čile i Saudijska Arabija.
Pedijatar Saša Milićević ukazao je da je salmonela jedan od najčešćih uzročnika trovanja hrane kod dece i da je to jedna od onih bakterija koje se nalaze svuda oko nas.
