• Zanimljivosti

    Kako se piše – malopre ili malo pre?

    Često nas je u školama tokom pismenog zadatka iz srpskog jezika i književnosti zbunjivalo kako se pravilno piše ovaj prilog. Neretko smo tražili i sinonime zbog straha od greške kad je ova jezička nedoumica u pitanju.

    Jeste li iskusili paralizu sna i kako tumačite prateće halucinacije

    Paraliza sna, odnosno privremena nemogućnost kretanja ili govora koja se javlja neposredno nakon uspavljivanja ili buđenja, češća je nego što mislimo. Stanja sna i budnosti obično su jasno definisana, a paraliza sna može zamagliti njihove granice. Doživljaji, prikazi i tumačenja ljudi koji dožive epizode ove vrste paralize su raznovrsni, a za sada nije otkriven njen jasan uzrok.

    Penzija nije bauk – kako se mentalno i emocionalno pripremiti za nove početke

    Odlazak u penziju je značajan događaj i nova faza na koju se treba navići. Kada odete u penziju, imaćete dovoljno vremena da se usredsredite na sebe i drage ljude, da ispunite neke od svojih želja, i konačno krenete sa hobijem ili aktivnostima, na šta ste možda dugo čekali… Ipak, neki ljudi ne raduju se odlasku u penziju.

    Zašto Uskrs menja datum

    Uskrs se slavi uvek u nedelju i to prve nedelje posle prolećne ravnodnevnice, odnosno posle punog meseca. Međutim, još je komplikovanije – kada se određuje datum ovog velikog hrišćanskog praznika, uključuje se astronomija, matematika i hrišćansko predanje.

  • Zašto se kaže „pao s kruške“?

    Ovo sigurno znate – za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.

    Kako se piše – čak štaviše ili štaviše?

    Sigurno ste se nekad našli u dilemi koji je izraz pravilan, a ne pomaže ni činjenica da ste tokom školovanja imali profesore koji koriste jedan izraz, ali i profesore koji koriste drugi.

    Kada smo isuviše stari za igru i zašto nikada?

    Nedavno je moja ćerka dobila staru drvenu kuću za lutke. Dok sam joj pomagala da izvadi i rasporedi minijaturni nameštaj i posuđe, shvatila sam da ja, mama, takozvana odrasla osoba, ređam stvari, određujem položaj lutki i govorim joj gde da stavi onih nekoliko sitnica koje je uspela da uzme. Dete je sedelo iza „zida“ kućice i uglavnom posmatralo mamu koja se igra. Kada sam shvatila ko je gde i da je neka mala Zorka preuzela uzde i zaigrala se, povukla sam se, fotografisala detalje i slala članicama porodice. Iako sam očekivala pozitivne reakcije, nisam predvidela da će jedna po jedna baka i tetka početi da se javljaju i traže svoje termine za igru.