„SLATKA PUTEŠESTVIJA” SA POSLATIČARNICOM „ANČI KOLAČI”: Rimini – evropski centar „slatke mode”

Poslastičarnica „Anči-kolači” jedna je od najrespektabilnijih u okruženju kada je reč o pripremi kolača i torti, a taj renome velikim delom stečen je zato što vlasnik Dragan Milosavljević i supruga Milena konstantno unapređuju proizvodnju.

U tome im veoma pomažu i saznanja stečena u obilascima raznih svetskih sajmova, naročito onih u kojima se održavaju eminentna okupljanja poslastičara.

Sajam poslatica „Rimini Fiera” okuplja na stotine hiljada sladokusaca

Takva smotra pod originalnim nazivom „Rimini Fiera” događala se i u italijanskom mondenskom mestu Riminiju svake godine polovinom januara.

– To je jedan od najvećih skupova za nas poslastičare u Evropi, a reč je zapravo o sajmu, kako to Italijani kažu, pastićerije, u šta oni ubrajaju sladoled, peciva, kafu, kolače, torte i pice. Tamo dolazimo mi, uslovno rečeno, mali proizvođači, kako bismo videli  kakvi se trendovi ukusa diktiraju u oblasti proizvodnje poslastica, pre svega, sladoleda, za koji su Italijani definitivno najveći stručnjaci. I ako je Milano modni centar, Rimini je neka vrsta centra slatkiša – navodi Dragan.

Prošle godine neposredno pre početka pandemije upriličen je poslednji sajam otvoren za posetioce, koji je za pet dana trajanja posetilo nekoliko stotina hiljada, a među njima našli su se i predstavnici poslastičarnice „Anči kolači”.

– Već petnaest godina ne propuštamo ovaj festival, jer uvek može da se vidi nešto novo ili da se utvrdi ono što je već bilo dobro, a usput se srećemo i razmenjujemo iskustva s kolegama poslastičarima iz zemlje, regiona i cele Evrope. Dva su aspekta postojanja sajma: jedan je, naravno, podređen ekonomiji, ali postoje i radionice, na kojima vrhunski poslastičari prezentuju kako i od čega  nešto prave. I svašta se tamo zanimljivog može videti, a poslednja novina koju smo odande doneli jedna je od najboljih italijanskih mašina za elektronsko čokoladiranje torti i kolača. Naime, kada se to ručno radi, recimo prilikom takozvanog temperiranja čokolade, ona može da se pregreje ili previše ohladi, što nije dobro, zato što će promeniti strukturu, izgled ili ukus. Ključna stvar može da bude i to da li je na kolaču čokolada debljine milimetar, dva ili tri. E, sa ovom mašinom kompjuter sve precizno određuje, čime se pouzdano postiže bolji i ujednačeniji kvalitet – kaže ovaj poslastičar.

Veličanstvene skulpture od torti i čokolada

Dragan ističe da je „Rimini Fiera” toliko velik da ga ni blizu nije moguće obići za dva dana, koliko obično supruga i on ostaju.

– Sve se odigrava pod okriljem velikih firmi koje angažuju vrhunske majstore da bi radili u tom, kako ga oni zovu, istraživačkom centru. U cilju promovisanja i prodaje određene sirovine, oni od jutra do mraka na licu mesta naprave ogromne količine poslastica, što kasnije prezentuju hostese, kada je moguće saznati recepture raznih kolača i nabaviti neophodne sastojke. I kako je stalno potrebno smisliti nešto drugačije, tako su jedne godine izbacili ukus s korenom marihuane. Sve u svemu, štandovi su impozantni, a na njima njima izlažu veliki proizvođači sirovina, ambalaža, vozila i svega što može da bude interesantno poslastičarima. Sve to se događa na ukupnoj površine 169.000 metara kvadratnih, a zanimljivo je da samo parking ima kapacitet od 11.000 automobila. U jednoj od 16 hala nalaze se amfiteatri gde se odigravaju razna atraktivna takmičenja, poput onih u  pravljenju velelepnih skulptura od torti ili čokolade. U toj kompleksnoj organizaciji učestvuju čak i učenici iz cele regije Emilija Romanja, kako bi se edukovali i sticali praksu – navodi Dragan.

Napola smrznuti „semi fredo”

 

Dragan kaže da iz tih krajeva Italije potiče kolač zvani „semi fredo”, veoma kremasta poslastica, koja se pravi u kalupima u varijantama poput „čiz kejka”, „lemon kejka”, „bauntija”…

 

– Da bi se formirale, te poslastice moraju da se napola zamrznu, što im i samo ime govori. U stvari, kada se naprave, stavljaju se u kalupe i „bacaju u šok”. S tim blagim smrzavanjem faktički se učvrste, da bi posle mogle da se izvade iz kalupa. Ljudi ga mnogo vole i uspešno ga prodajemo – navodi poslastičar.

Inače, Rimini je poznato italijansko letovalište sa oko četrdesetak kilometara obale i ogromnom peščanom plažom, po kojoj je „rasuto” blizu tri hiljade hotela.

– Mislim da su oni spojili lepo sa korisnim, jer su u januaru ti silni hoteli prazni, što znači da imaju i gde da smeste brojne goste, a prethodno su napravili i veliko sajmište. Ovaj period je pravo vreme za sajam i zato što su majstori uglavnom slobodni. Nažalost, korona je ove godine pokvarila mnogima planove, pa je „Rimini Fiera” više puta odlagan, da bi na kraju prošle nedelje održan u onlajn formatu u trajanju od tri dana – kaže ovaj uspešni Pančevac.

Velika plaža i mutno more

Kada je reč o samom gradu, poznato je da je bio žestoko bombardovan od saveznika u Drugom svetskom ratu, ali je u potpunosti obnovljen, računajući i stari grad, a kako se u poslednje vreme mnogo gradilo, praktično se raširio duž cele okolne obale. Zapravo, Rimini je imao jedan najvećih rastova populacije u Italiji posle 1945. godine, i do danas je duplirao broj stanovnika na 140.000, pa su i saobraćajne gužve izuzetno velike.

A San Marino štrči sa stene…

 

Nedaleko od Riminija je i čuveni San Marino, grad-državica na steni.

 

– Ovo neobično mesto iz daljine gledano veoma upadljivo štrči u celom tom prilično ravnom krajoliku. Jednom smo tako išli gore i dok smo se peli, negde od pola puta, sve se belelo od gomila snega. A dole prvi obali ni pahulje… Grad je pun utvrđenja sa kojih se pruža prelep pogled na ceo Rimini. Zanimljiv je i obilazak malih zanatskih radnji, gde se izdvaja prodaja markica kao 10 odsto BDP-a ove male republike – kaže Dragan.

– Sticajem okolnosti more se tu povuklo pa je stari centar udaljen od vode kilometar i po, ali je toliko toga izgrađeno da se spojilo sa obalom. Inače, to je prvo najbliže letovalište koje Italijani i drugi severnjaci mogu sebi da priušte, premda je niskobudžetno, pa većina hotela uglavnom ima oko tri zvezdice. Svaki od njih poseduje striktno određene plaže, na kojima gosti hotela jedino mogu da se kupaju, jer je sve zagrađeno, pa ko želi na neku drugu mora posebno da plati. Samo more je mutno i ne može baš da se uporedi sa Grčkom. Zimi bude i mnogo guste magle ili duva vetar, pa su stvaraju veliki talasi, koji veoma bučno šume, kao da prolaze vozovi. Inače, Rimini ima mnogo restorana u kojima se prvenstveno jede dobra i uvek sveža riba. Kada se, recimo, naruči takozvani jelovnik u više tanjira, koje Italijani zovu pjato, meni se najviše dopada taj prvi iliti primo, u kojem su neverovatno sočne špagete sa najraznolikijim svežim plodovima mora. Sve u svemu, ima se šta okusiti i videti u ovom italijanskom gradu – ističe Dragan.

A u sledećoj epizodi „Slatkih putešestvija”, „Anči” će preneti impresije iz Pariza, Grada svetlosti…

Poslastičarnica „Anči-kolači” jedna je od najrespektabilnijih u okruženju kada je reč o pripremi kolača i torti, a taj renome velikim delom stečen je zato što vlasnik Dragan Milosavljević i supruga Milena konstantno unapređuju proizvodnju