Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost uz podršku Američkog centra za radničku solidarnost, drže niz radionica sa cijem da se ojača tim sindikalnih aktivista u procesu bezbednosti i zdravlja na radu. Već je sedam održano u Beogradu, a uključeni su i Novi Sad, Niš, Subotica, Majdanpek i Šabac. Tema druge radionice održane u Pančevu, bila je o aktu o proceni rizika i njegovom značaju u okviru inspekcijskog nadzora. Dr Dragana Petković Gajić, iz međunarodnog odeljenja Saveza samostalnih sindikata Srbije, objasnila je svrhu čitavog projekta ali i njegovu misiju.
– Ono što je najvažnije za zdravlje i bezbednost na radu, jeste to što se mnogo manje posvećuje pažnja zdravlju a više bezbednosti, ukoliko se uopšte posvećuje pažnja bezbednosti. Zato što se za nepoštovanje mera bezbednosti plaćaju kazne a pitanje zdravlja ostaje nekako neregulisano i daleko. Zapravo, ne zna se da li je radnik nakon pet godina rada oboleo usled nekog profesionalnog oboljenja ili je to posledica nekog opšteg stanja, i opštih uslova. Pančevo smo izabrali i zbog ekološke situacije u gradu. Zbog postojanja Rafinerije, Petrohemije i Azotare. Zbog postojanja firmi koje su visokog stepena rizika. Imamo pozitivan primer, a to je Rafinerija Pančevo, gde je uredno odrađen akt o proceni rizika. Takođe, imamo i drugih primera gde to nije učinjeno. Misija ovog projekta je da svi zajedno podižemo svest o značaju bezbednosti i zdravlja na radu. Da se primenjuju svi relevantni preduslovi, kako bi zaštite i bezbednosti uvek bile na svakom radnom mestu, a ne kada se desi neka incidentna situacija, o čemu mediji najčešće pišu. I pre svega, da sindikat zauzme svoje značajno mesto i da predstavnici sindikata učestvuju u inspekcijskom nadzoru, a da ne da budu samo dekor” – istakla je Dragana Petković Gajić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Kao primer dobre prakse u donošenju i postupanju po aktima o proceni rizika za zdravlje i bezbednost zaposlenih naveden je NIS, to jest, Rafinerija nafte. Detalje kako to izgleda u NIS-u, izneo je Božo Dostić, predsednik sindikata Rafinerije. On kaže da se u NIS-u prvo stvaraju uslovi za bezbedan rad, a tek se onda pristupa poslu. I tako već godinama. Rafinerija i NIS nisu ostrvo, a Dostić napominje da pomažu kolegama iz drugih firmi, kako bi i tamo bilo bolje.
– U ovakvim susretima vidimo sa kakvim se problemima sreću radnici. Nažalost, većina poslodavaca nije socijalno odgovorna. Važan im je profit i ništa drugo sem njega. Ali, sindikat je tu da bi se borio protiv takvih stvari. Mi pomažemo nekim našim kolegama iz grada da dođu i oni do akta kakav mi imamo. Dajemo im naše kontakte sa svim činiocima u društvu. Tu prvenstveno mislim na inspektorat rada, zatim institut medicine rada koji je jako važan i polako se vraća na ono što treba da predstavlja. Radi se o institutu Karajović koji je kod nas najznačajniji, a sarađujemo i sa VMA u poslednje vreme. Još vrlo malo je ostalo tih doktora medicine rada, objasnio je Dostić.
Prednost Rafinerije je, smatra Dostić, što tamo postoji jedan sindikat, pa nisu u rovovima, već se trude da budu porodica.
– Mi smo takav sindikat i imamo tu sindikalnu tradiciju. Kod nas je većina član sindikata. I nema veze ko koji posao obavlja. Da li si direktor, ili poslednji radnik…. Tako da je većina zaposlenih u tom sindikatu. Niko nije sujetan. Gledamo da uradimo sve što je dobro za radnike – pojašnjava Dostić.
Sindikalac Slobodan Pešić 40 godina radi u HIP Petrohemiji, u fabrici Etilen. Kaže da je dobro što se pokušava da se vrati medicina rada, zbog toga što ne samo zaposleni, već i njihove porodice trpe zbog narušenog zdravlja radnika. On apostrofira nebrigu države da se bezbedno izvrši smena generacija u Petrohemiji.
– Neću reći da su ljudi neobrazovani, ili ne znam kako već da ih nazovem, ali jednostavno nedovoljno su upućeni u posao. Ne može neki ozbiljan posao za kratko vreme da se radi kvalitetno. Sada, recimo, za svaki prijem radnika, treba nekoliko meseci dok država da razna odobrenja, pa dok to onda prođe kroz razne komisije… Nakon toga, ti ljudi dolaze, ali ti si izgubio godinu dana. Neke moje kolege i ja, za kratko vreme treba da odemo u penziju. Iskustvo koje smo imali, nismo bili u mogućnosti da prenesemo ljudima. Mnogo pozicija fali. Nije naivno raditi sa tako opasnim fluidima, i u tako opasnoj industriji, gde je sve podložno i eksploziji, i da kažem, nekim havarijama, navodi Slobodan Pešić iz Petrohemije.
Za Violetu Gojković izvršnog sekretara sindikata komunalnih delatnosti UGS Nezavisnost znanje i bezbednost na radu izuzetno su značajni, uostalom, kao i zajednički rad obe sindikalne centrale.
Pozitivnim smatra i uključenje inspekcije rada, to jest, Uprave za zdravlje i bezbednost na radu.
– Sindikati moraju da ukažu na to da zdrav i bezbedan radnik može dati najbolje rezultate u radu, a takođe da ostane zdrav građanin, odnosno, član ovog društva. Različite su situacije i nivoi bezbednosti i zdravlja na radu. Tu postoje subjektivni i objektivni problemi. Sami predstavnici zaposlenih u odborima za bezbednost i zdravlje na radu moraju konstantno da rade na tome. Kao zadatak, svima nama ostaje ta primena. Kontrola primene i usavršavanje, to jest, podizanje na viši nivo bezbednosti na svakom radnom mestu. Normalno je da neka mesta zahtevaju više angažovanja i više ulaganja sredstava, a neka manje. Svaki zaposleni ima prava na zdravu radnu okolinu, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu. Mi bi trebalo da vodimo računa na taj način i o zdravlju nacije, ističe Violeta Gojković.
Kod većine učesnika skupa preovladao je stav da je bolje kada o zdravlju zaposlenih brine i specijalizovana medicinska služba – medicina rada. A moglo se i čuti da će u Rafineriji već sledeće godine proraditi ambulanta medicine rada.
– Naš stav je da medicina rada mora da se vrati i da dobije svoje zasluženo mesto. Iskustvo i znanje lekara koji se samo time bave je neprocenjivo, tvrdi Violeta Gojković.
Mirče Krstevski iz HIP Azotare ima puno iskustva u ovoj oblasti a učestvovao je i u izradi kompanijskog akta o proceni rizika koji je obuhvatio sva radna mesta i prepoznao ona koja su sa povećanim rizikom. Posle radionice podelio je utiske o onome što je čuo od kolega.
– Situacija, osim u Južnoj zoni gde je Rafinerija otišla daleko napred što se tiče primene tih preventivnih mera, u ostalim firmama u gradu nije sjajna. Pogotovo u komunalnim delatnostima koje baš imaju dosta problema. Pa, i ove medicinske ustanove gde su rizici više psihološko fizički, i gde ima izgleda, da ne kažem i mobinga, i tako dalje… Da ne bih baš komentarisao, jer mi smo ovde to žešće malo izlagali… Ali, mislim da situacija mora rapidno da se popravlja što se tiče bezbednosti i zaštite zdravlja. Što se mene lično tiče, ja ću u Azotari, a na osnovu primedbi koje su ovde date, pokušam još malo da doradim naš sistem, najavio je Mirča Krstevski iz Azotare.
U JKP Higijeni nije tako loša situacija što se tiče zdravlja i bezbednosti na radu, ali ima dosta problema – ocenio je Vasa Milošević sindikalac iz ovog gradskog preduzeća:
– Ima dosta problema koje ćemo gledati da rešimo, barem što se tiče ljudi koji rade najteže poslove u Higijeni, kao što je iznošenje smeća, čišćenje… Dakle, radi se o ljudima koji su izloženi hladnoći i zimi, prljavštini i zagađenju, pa bi trebalo da sednemo sa poslodavcima, pošto je sada u Higijeni formiran odbor za bezbednost i zdravlje na radu, dodaje Vasa Milošević.
Da je situacija u Pančevu što se tiče bezbednosti i zdravlja na radu teška, svedočili su kroz vrlo bolne primere sindikalci koji nisu hteli pred kamere. Čest je slučaj manjka radnika a viška posla, što stvara pritisak na zdravlje zaposlenih. Postoje primeri nepoštovanja rešenja o invaliditetu. Radi se na mašinama starim i po pola veka. Akt o proceni rizika često se donosi na osnovu izrežirane situacije u proizvodnji, a i onda je samo formalno postojeći. Tokom otvorenog razgovora navedene su i drastično loše situcije nabavke nekvalitetne zaštitne opreme, što ima direktne posledice po zdravlje.
Radionica je pored edukacije poslužila da se sindikalci međusobno upoznaju, ali i da se otvore direktni kanali komunikacije ka nadležnom državnom inspektoratu za rad.
Domaćin radionice održane u Pančevu bilo je Gradsko veće Saveza samostalnih sindikata Srbije. Željko Jelkić, predsednik odbora komunalnih delatnosti ovog veća, ističe da je edukacija za predstavnike sindikata izuzetno važna.
– Na ovakvim sastancima u okviru radionica nauče se mnoge stvari koje su vrlo korisne. Tiču se zakona i zakonskih regulativa koje nam određuju smernice za dalje rukovođenje i upravljanje zaštitom, zdravljem i bezbednosti u našim preduzećima, ocenio je Jelkić.
Radionice u organizaciji dve reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji, a uz podršku američkog Solidarity centra biće nastavljene. U Pančevu, radionica na temu značaja medicine rada, biće održana već tokom leta.
Savez Samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost uz podršku američkog centra za radničku solidarnost drže niz radionica sa cijem da se ojača tim sindikalnih aktivista u procesu bezbednosti i zdravlja na radu. Već je 7 održano u Beogradu, uključeni su i Novi Sad, Niš, Subotica, Majdanpek i Šabac, a tema druge radionice održane u Pančevu bio je akt o proceni rizika i njegov značaj u okviru inspekcijskog nadzora. Dr Dragana Petković Gajić, iz međunarodnog odeljenja Saveza Samostalnih sindikata Srbije objasnila je svrhu čitavog projekta ali i njegovu misiju.