72. brigada: Samo oni uvek mogu i smeju

„Kad drugi ne mogu i ne smeju, samo je jedna… 72, koja uvek može i sme“! Iza ovog motoa stoje čuveni specijalci Vojske Srbije. Grb s Rastkovim sokolom i Studeničkim krstom nad 4S u jednom pogledu kazuje sve – šta s ponosom baštine i šta im je vodilja u odbrani Srbije. A sada najbolji od najboljih, prvi put, svoja vrata otvaraju za sve časne i sposobne devojke i momke koji nisu ponikli u vojsci, a žele da budu na braniku otadžbine.

Iza kapija kasarne „Rastko Nemanjić“ u Pančevu nema stajanja. Dim i bomba pokazuju „upad“ u seosku kuću, „neprijatelj“ se mora savladati. Naoružani do zuba, ali isto tako i maskirani, jer njima lice ne sme da se vidi, sinhronizovano izleću iz zaklona, kreću iz „hamera“, razvaljuju vrata… Na platformi pored, pod vedrim nebom i punom opremom, momci savlađuju strah od visine, jer će morati i ambise da premoste. Ali i vrleti da prelaze, te sa zida od petnaestak metara ko metak niz konopac sleće momak u maskirnoj uniformi. Iz bunara, u koji jedva stane čovek, izleće specijalac. Na sve moraju biti spremni i sve moraju uvežbati.

I sve to pod budnim okom brigadnog generala dr Miroslava Talijana, komandant 72. brigade za specijalne operacije Vojske Srbije, koji veli da je ovde hram najboljih.

– I samo ime kasarne govori o nama, jer je Rastko Nemanjić skinuo prinčevske odore, odrekao se profanog sveta i zamonašio. Odlučio se za podvižnički život, što je u suštini i život specijalca. I ceo svoj život posvetio je srpskom rodu. Sveti Sava je naš zaštitnik i zato što smo prvu akciju tih devedesetih izveli baš na Savindan – kaže nam brigadni general dr Talijan.

Prošli gologotu

Upravo u ratno vreme 1992. formirana je 72. desantno-jurišna jedinica, kako se prvobitno zvala ova brigada.

– Formirana je u vihoru rata na eksjugoslovenskim prostorima da bi se zaštitilo srpsko stanovništvo, ognjište i kolevka na tim prostorima. To je jedinica koja je nosila i završavala sve kad drugi nisu smeli, ni hteli i od toga je naš moto – priča brigadni general Talijan, pa veli:

– Doživeli smo golgote, ne samo u ratu nego i poniženje da smo bili ukinuti, kao i 63. padobranska brigada. Jedinice koje imaju ordene, ratne zastave i narodnog heroja doživljavaju da budu ukinute. Ali vaskrsli smo pre dve godine, kad smo ponovo dobili i vojnu (ratnu) zastavu od predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, u Takovu baš kod Takovskog grma i krsta.

Sad će svoje znanje i iskustvo, a u njemu su i ratne godine, brigadni general Talijan prenositi i onima koji prođu na uveliko otvorenom konkursu za ovu elitnu brigadu.

– Prvi put imamo mogućnost da eksterno regrutujemo kandidate koji nisu iz Vojske Srbije, i to muškarce i žene starosti do 30 godina. Ali ovde ne treba da dođu samo motivisani ili samo vešti i sposobni nego motivisani znalci u jednoj osobi. Kandidat mora da poseduje izvrsne psihofizičke karakteristike, da ne postoje bezbednosne smetnje za rad u jedinici, da ima uzorne moralne kvalitete i vrednosne orijentacije, ali i da donese životne veštine, što podrazumeva da je plivač, vozač, a neće da smeta i da poznaje strani jezik, rad na kompjuteru… – objašnjava Talijan.

Ko prođe sve provere, ide na selektivnu obuku od 10 nedelja, odnosno simbolična 72 dana.

– Prvih pet nedelja imaće više od 200 km marša pod opterećenjem, a ko nije služio vojsku, ima i osnovnu vojničku obuku do zakletve. Potom se pristupa rigoroznoj selekciji, a oni koji je prođu potpisuju ugovor s Vojskom na šest meseci uz mogućnost produženja ugovora o radu na period od tri godine i njegovo obnavljanje. A početna plata će biti veća od 200.000 dinara. Eto motiva više, koji ne sme da bude osnovni. Ali eto i dokaza da je država dosta uradila na poboljšanju statusa i standarda pripadnika Vojske. I na sve to ima mogućnost da s vremenom napreduje u starešinu, podoficira – ističe Talijan.

Dok prelazimo čistinu ka objektu gde gledamo kako maskirani momci vežbaju borilačke veštine, ali i u sam centar pogađaju metu, „pozdravlja nas“ „miloš“, čiji motor bruji. Mitraljez ovog višenamenskog oklopnog vozila okreće se u stranu, a može da neutrališe neprijatelja i na kilometar i po. Tu je i „mali miloš“. Onako s daljinskim liči na kakvu igračku, a zapravo je ubica – idealan za urbanu borbu jer može da krstari ulicama i cilja neprijatelja, čime čuva glavu svojim vojnicima.

– Zahvalni smo i na velikom ulaganju u naoružanje i vojnu opremu, vojska je jača nego prethodnih godina. Ponosni smo što imamo savremeno naoružanje i opremu, i domaće i inostrano – naglašava prvi čovek čuvene 72.

Crkva po uzoru na Hilandar

Specijalci imaju i svoju crkvu, posvećenu kome drugom do Svetom Savi. Na samom ulazu u prostoriju koja je pored memorijalne sobe, na prekidaču za struju piše „gori po blagoslovu“. U tu prelepu crkvu od jedne sobe sve je stalo – i oltar, i ikone i mesto za paljenje sveća. Ovde pripadnici 72. brigade, koji Studenički krst nose baš po blagoslovu Hilandara, službe imaju po uzoru na srpsku svetinju sa Svete Gore – samo sveća i luster od sveća gore.

„Kad drugi ne mogu i ne smeju, samo je jedna… 72, koja uvek može i sme“! Iza ovog motoa stoje čuveni specijalci Vojske Srbije. Grb s Rastkovim sokolom i Studeničkim krstom nad 4S u jednom pogledu kazuje sve – šta s ponosom baštine i šta im je vodilja u odbrani Srbije. A sada najbolji od najboljih, prvi put, svoja vrata otvaraju za sve časne i sposobne devojke i momke koji nisu ponikli u vojsci, a žele da budu na braniku otadžbine.