Pančevac, arhitekta Danilo Dangubić, predstavnik Srbije na Seulskom bijenalu arhitekture

Arhitekta Danilo Dangubić predstavljaćete Srbiju na bijenalu arhitekture u Seulu, a za 013info.rs prihvatio da je da odgovori na nekoliko tema o sagledavanja razvoja Beograda i Pančeva.

Najpre interesovanje je bilo o pozivu da predstavlja Srbiju u Seulu, kao i o temi koju će predstaviti tamo.

– Seulski bijenale je jedna od najznačajnijih manifestacija arhitekture u svetu ove godine, a pored bijenala arhitekture u Veneciji, Čikagu i Pekingu, spada u red najprestižnijih institucija na kojima se prikazuju dostignuća u arhitekturi. Tema  ovogodišnjeg bijenala, čiji je direktor francuski arhitekta Dominik Pero (Dominique Perrault), je Održivi grad, odnosno kapacitet grada da se iznese sa svim izazovima i rapidnim promenama koje se dešavaju. Raspisan je internacionalni konkurs za učešće i 1440 arhitekata iz celog sveta je konkurisalo sa svojim temama projekata u izabranom gradu. Četrdeset projekata je izabrano među kojima i moj koji se bavi Beogradom i preciznije budućim tunelom koji će spajati ulice Despota Stefana i plato kod Ekonomskog fakulteta. Projekat iznalazi mesta na kojima je moguće spojiti taj budući tunel sa postojećim, parkom, školom, raskrsnicom, garažom – putem, uslovno rečeno, podzemnih objekta najrazličitije sadržine koji bi bili veza između novoplanirane „podzemne ulice” i postojeće nadzemne ulice.

Samoodrživi gradovi, odnosno samoodrživi Beograd… Koje neiskorišćene potencijale glavni grad Srbije ima za dalju samoodrživost, pošto je u svom trajanju tu svoju osobinu uporno dokazivao.

– Nesumnjivo je Beograd dokazao svoj kapacitet da se podiže iz pepela, međutim grad treba da razvija svoju strategiju održivosti pre nego što je njegova egzistencija dovedena u pitanje. Beograd ispod Beograda, je istraživanje i knjiga vašeg kolege iz Novosti, Zorana Lj. Nikolića, koja osvetljava prirodnu sposobnost Beograda da utilizuje podzemni prostor. A na drugoj strani to je grad sa sedam brda koji jos uvek nema ni jedan tunel, niti metro, a auto-put prolazi kroz oba centra grada i saobraćaj je jedna od ključnih kočnica daljeg ravoja. Sve pomenuto za sebe predstavlja potencijal za budući razvoj grada.

 Kako iskoristiti te potencijale, a pre svega potenicijale za razvoj „Beograda pod zemljom“. Konfiguracija Beograda je kombinovana, i brdska, i ravničarska, a tu su i reke kao potencijali i moguće prepreke.

 – Upravo projekat na kome radimo i koji spremamo za Bijenale u Seulu istaražuje potencijale za urbani razvoj ispod površine zemlje. Funkcije koje ne zahtevaju uslove prirodnog svetla poput, tržnih centara, infrastrukture, sportskih dvorana i drugog,  okupiranjem podzemlja oslobodile bi prostor za više zelenila, biciklističkih i pešačkih staza.

Pančevac ste, posle školovanja u Americi i Engleskoj, živite u Pančevu, a radite u Beogradu, kako vam se čini građevinski bum poslednjih godina u Pančevu. Mnogi sumnjaju da će od decenijske zaštite pančevačkih urbanih posebnosti išta na kraju ostati.

 – Pančevac sam po rođenju i po nastanjenju, jer nakon Londona već dvadeset godina biram da živim u Pančevu. Već dest godina imam biro u Beogradu iz koga crpim kreativnu energiju ali svaki dan živim onu Mikinu, ”Pančevo je kada se vratiš”.  Što se tiče građevinskog buma i zaštite pančevačkih posebnosti oni su delom u korelaciji. Za početak oba imaju nedostatak kritičkog pristupa. Kompleks stare Vajfertove pivare i Evangelisticka crkva, u stanju degradacije u kome se nalazi vec pola veka, su spomenik zaštitarstvu i prezervaciji arhitekture Pančeva.

Ta nekritična zaštita, urbanih posebnosti centra Pančeva o kojoj govorite, dovela je do njegovog odumiranja i urušavanja.  Zabrana gradnje u centru grada, devedestih je dovela je do fenomena „nadogradnje”, a dvehiljaditih do fenomena „divlje” gradnje. Dovelo je do toga da se Pančevo širi u oranice. Broj razreda u Zmajevoj školi je pao sa 5 na 3, da bi se tek izgradnjom par stambenih objekata u zoni centra on pre dve godine popeo na 4 razreda. Odumrle su tgovina i ugostiteljstvo u nedostatku ljudi. I nije tržini centar Aviv to izazvao već prepoznao i iskoristio. Ovo su životni parametri koji kvantifikuju posledice odluka koje donosimo pri konzervirnju i prezervaciji delova grada.

Potreba čoveka za gradnjom je iskonska i nezaustavljiva, vi je možete samo blago usmeravati, u protivnom ona se pretvara u devijacijiu. Dok se bavite zaštitom urbane teritorije, niču zgrade od stiropora. Takvo urbano nasleđe će biti višestruki problem u budućnosti ne samo sa aspekta zaštite. Mislim da je upravo nedostatak kvaliteta novogradnje, arhitektonski i tehnološki, ono što danas izaziva podozrivost prema razvoju grada gde se romansiranje dobrih starih vremena nameće kao neadekvatna alternativa.

 Koji bi pravci autohtonog razvoja Pančeva trebalo da budu.

 – Ne mislim da svoju posebnost Pančevo treba da ispoljava kroz autohtonu arhitekturu. Niti je dovoljno prostorno izolovano, niti samostalno za tako nešto. Ne treba gubiti energiju na stvaranje stila, poput ”Neo-banatstkog” devedesetih godina, jer sama reč kaže da je to stil, a stilovi su sebi svrsishodni i ograničenog trajanja. Pančevo kao i svaki grad treba da se bori za što više kvalitetne arhitekture, to je ono što će predstavljati nasleđe ovog vremena u budućnosti. Pančevo je jedinstven grad u kome dve zgrade Privredne Banke, stara i nova, iz perioda secesije i brutalizma moderne, dominiraju glavnim banatskim trgom, a da jedna nema ”problem” sa drugom. Taj kapacitet grada da baštini različitost pa i u arhitekturi čini Pančevo prepoznatljivijim i to je Pančevo kojem trebamo da se vratimo. Ono sto je najbitnije Pančevo treba da privuče što više ljudi da ga prepoznaju kao dobro mesto za život.

 Kako biste ocenili komunikaciju, svakovrsnu Pančeva i Beograda, gde u budućnosti vidite mesto Pančeva da li i ono može biti samoodrživ grad, ili grad koji će se održati uz Beograd.

– Beograd je metropola kojoj gravitira veliki prostor.  Najbliža metropola na istoku je Istambul, a na zapadu Milano. Od Budimpešte na severu pa sve do Atine na jugu. Velika je prednost grada poput Pančeva što se nalazi u neposrednoj blizini takve metropole. Pančevo treba da istakne svoje kvalitete za život i na osnovu njih gradi svoju jedinstvenost i ako hoćete konkurentnost na tržištu populacije. Pančevo nikada neće nestati i utopiti se u Beograd, biće višestruko povezano sa Beogradom, u nekim sferama i integrisano, ali će uvek biti Pančevo upravo zbog svojih posebnosti.

Zatalasana ograda autobuske stanice, za Pančevce zlatna zgrada u Kasapinovićevoj u konceptu pametnog stambeno poslovnog objekta, projekti su u kojima je može videti Vaš doprinos gradu u kome ste odrasli. Kako biste ih Vi sada prokomentarisali…

– Ograda je brzo postala prepoznatljiv urbani element Pančeva, mesto fotografisanja i selfija mladih. Upravo svoju formu duguje fotografiji dugačke ekspozicije saobraćajnice od koje ograđuje autobusku stanicu. Dugačka je preko 180 metara i izazov je bio kreirati dinamičnu formu čija pojavnost je različita i promenliva sa svakim korakom.  Objekat SK12 svoju zlatno-žutu boju deli sa žutom klinker opekom na Evangeličkoj crkvi i Elektrotehnicčkoj školi u istoj ulici. U prizemlju objekta se nalazi jedina bezbedna pešačka staza koja povezuje unutrašnjost bloka sa ulicom i taj deo je javni i transparentan. Gornje stambene etaže karakteriše dupla fasada sa pokretnim panelima koji obezbedđuju potrebu za osvetljenjem, zasenom i provetravanjem stanova.

 Da li je i objekat koji nastaje u ulici Vojvode Radomira Putnika (nekadašnjoj JNA) vaše rešenje. Šta će ono doneti Pančevu.

 – Stambeni objekat Central će više doneti njegovim budućim stanarima nego Pančevu kao gradu, jer nije javni objekat poput pozorišta, stadiona ili sl. Fasada je izrađena od teraco betonskih ploča po dizajniranoj recepturi od najboljeg makedonskog mermera, belog cementa i crvenog oksida. Tehnologija izrade i montaže je jedinstvena i velike preciznosti. Teraco je materijal koji vezujemo za podove. Od Venecijanskih palata pa sve do zgrada socijalističke ere. Uspravljanjem teraca na fasadu intenziviran je koncept ”žive” fasade sa mnoštvom terasa i lođa. Karakteristika stanova je u tome da svaka prostorija ima izlaz na terasu što je segment komfora koji je i te kako postao prepoznat u godini kovida.

Kako biste sagledali dalji urbanistički razvoj centra Pančeva, s obzirom na najavljeno preseljenje glavne autobuske stanice i već dugo postojećih ideja da bi se i gradski stadion trebao izmestiti a ta lokacija otvoriti za druge namene.

– Moram priznati da nisam dovoljno dobro upoznat sa gradskim planovima i ne mogu sa preciznošću da govorim o njima. Za zgradu autobuske stanice znam da je inicijalno projektovana i izgradjena kao vrtić, što sugeriše da stanica tu nikada nije ni planirana da bude već je tu privremeno skoro pola veka. Možda je nekada to i imalo smisla, ali danas autobuska stanica treba da bude uz drugo infrstrukturno čvoriste poput železničke stanice. Svakako će transport u bliskoj bidućnosti doživeti najveću transformaciju pa ne isključujem mogućnost da će se stanica nalaziti tamo gde se vi nalazite kada poželite da putujete.

 U Pančevu je aktuelna ideja silaska na reku Tamiš. U kom pravcu treba razvijati taj potencijal, odnosno potencijal gradske šume na desnoj obali reke.

– Od pomenuta dva prostora dajem prednost gradskoj šumi jer je veća, ima veći efekat na stanovništvo a misilim da je i imovinski uređenija za razvoj. Gradsku šumu zbog svojih katakteristika, izvorišta vode i staništa ptica vidim kao veliki park prirodjackog tipa. Mesto koje će Pančevci posumnjavati, šetati i trčati u njemu, slaviti rodjendane kao sto rade u Narodnoj bašti. Park sa ucionicama na otvorenom i naravno pešačkim mostom preko Tamiša.