Adići: Decu učimo da budu tolerentna prema svim veroispovestima

Poštovani čitaoci, pred vama je serijal tekstova ,,Svet je igra“ koji obrađuje običaje u kojima su glavni akteri mališani i koji će biti preveden na jezike nacionalnih manjina.  Obradićemo običaje Srba, Rumuna, Slovaka, Hrvata i Roma na ovim prostorima.

U prethodnom tekstu predstavili smo običaje Roma za praznik Bibija i za Đurđevdan, a u ovom tekstu će biti reči o proslavi Ramazanskog bajrama.

Indira Adići, aktivistkinja Romskog medijskog servisa je naša sagovornica i prepričala nam je kako se proslavlja Ramazanski bajram. Romi muslimanske veroispovesti se noć pred klanjanje okupe u dzamijama na doček bajrama, kada pevaju ilahije, to su pobožne pesme i mole se Bogu. Žene vreme provode u kući sa malom decom.

– Žene su tog dana praznično doterane, završavaju ručak i kolače, a posebno baklava. Baklava je kod muslimana simbol za bajram i slavu… Deca se najviše raduju pripremama za ovo slavlje jer dobijaju novu garderobu, kao i poklone od baba i deda i ostale rodbine.  Devojčice prave kolače sa mamama i babama i pomažu u postavljanju stola. A posebnu čar imaju deca postaci. To su oni koji su u pubertetu i koji prvi put ceo mesec ramazana sa roditeljima poste. Deca se generalno raduju svim praznicima, pa i ovom jer posećuju rodbinu, druže se i dobijaju poklone – kaže Indira Adići, aktivistkinja Romskog medijskog servisa.

Ona kaže da se romska deca uče da budu tolerantni prema svim veroispovestima i da im ne bude čudno ako na primer na ulici vide ženu sa maramom ili muškarca sa bradom.

– Treba decu da učimo ljubavi i toleranciji, da smo svi isti, da svako ima pravo da ima svoju veru…  Bez obzira na boju koze, na ime i prezime, na izgled… svako od nas ima svoja prava da živi i bude srećan – zaključila je naša sagovornica. 

*Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Prevod na romski jezik:

Paćivale ginavdalen, anglal tumende si serijali hramibaso „Them si ćhelibe“ savo ćerel phuranipe ano save si šerutne o tikne čhave thaj savo ka ovel nakhavdo ano čhibja nacionalno minoritengo. Ka ćera phuranipe e Srbengo, Rumunengo, Slovakengo, Kroacengo thaj e Romengo ano akala thana.

  Ano nakhlo hramipe, mothovdjam phuranipe e Romengo baš o festuibe Bibija thaj Herdelezi, a ano akava hramipe ka ovel mothovdipe festuibe Ramazaneso bajram.

Indira Adići, aktivistkinja Romane medijake serviseso si amari vaćerimi  thaj nakhavdja amendje sar festuinipe Ramazaneso bajram. O Roma save si muslimanja, jek rjat anglal o klanibe, čedenape ano džamije te adžićeren o bajram, kana džilaben ilahije, odova si devlikane džilja thaj molinenpe e Devlese. O Romnja o vrjame nakhaven ano ćher e ćhavorenca.

– O džuvlja odova dive festuibaso šukar urjavenape, agorinena o habe thaj gudlipe, a najbut o baklava. E baklava ko muslimanja si mothovdipe bajramese thaj festuibase…O čhavore najbut lačharde angloćeribaso baš akava festuibe, sose lena neve kotora, sar vi šukar lelibe kotar mamije thaj papija thaj aver familije. O čhaja ćeren gudlipe e dajenca thaj mamijenca thaj ažutinen ano thovibe e astalengo. A aver zoralipe isilen o čhavore postacija. O čhavore generalno lačhe si ano sa festuibe, pa vi ko akava, sose vizitinen e familija, ćeren amalipe thaj len šukaribe – vaćeri e Indira Adići, aktivistkinja e Romane medijake serviseso.

Oj vaćeri kaj o romane čhave sikljon te oven tolerantno karing sa devlikane manuša thaj te na ovel lendje averćhane te ano drom dikhen džuvlja e šamija ja se murše čhorenca.

– Trubul e čhavoren te sikava te mangen thaj tolerišinen, kaj sa sijam jekh, kaj sako isile hakaj te ovel le po devlikanipe… Bi dikhibaso ko aver kolori e morćako, ano anan thaj angloanav, ko mujipe… sako amendar isile piro hakaj te dživdini  thaj te ovel bahtalo- agorisardja amari vaćerimi.

Žene su tog dana praznično doterane, završavaju ručak i kolače, a posebno baklava. Baklava je kod muslimana simbol za bajram i slavu… Deca se najviše raduju pripremama za ovo slavlje jer dobijaju novu garderobu, kao i poklone od baba i deda i ostale rodbine.  Devojčice prave kolače sa mamama i babama i pomažu u postavljanju stola. A posebnu čar imaju deca postaci. To su oni koji su u pubertetu i koji prvi put ceo mesec ramazana sa roditeljima poste. Deca se generalno raduju svim praznicima, pa i ovom jer posećuju rodbinu, druže se i dobijaju poklone – kaže Indira Adići, aktivistkinja Romskog medijskog servisa.