Održan okrugli sto u Pančevu: Kako da zelena – energetska tranzicija bude pravedna za radnike Srbije

Pančevačko gradsko veće Saveza samostalnih sindikata bilo je domaćin okruglog stola – panel diskusije na izuzetno aktuelnu temu Zaštita životne sredine i koncept društene pravde.

Pred brojnim sindikalnim aktivistima Saveza samostalnh sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost govorili su dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, naučni savetnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu Dragana Đorđević, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković, Saša Dimitrijević iz UGS Nezavisnost, i Stiven Maklaud iz Američkog centra solidarnosti (Solidarity Center AFL-CIO).

Okrugli sto realizovan je u okviru projekta bezbednosti i zdravlja na radu uz podršku Američkog centra za radničku solidarnost a otvorena su pitanja da li se Srbija pripremila za energetsku tranziciju i transformaciju energetskih sistema? Ima li mesta za radnike uzelenom dogovoru i zelenoj ekonomiji? Da li su pobune radnika rezultat neobaveštenosti i da li je zaštita životne sredine ekološko, ekonomsko, a sve više i političko pitanje? Znači li dekarbonizacija čist i zdrav vazduh ili predstavlja pritisak za energetsko potčinjavanje slabije razvijenih zemalja? Da li postoji dilema zdravlje ili milioni? Imaju li sindikati, kao kolektivni glas radnika, odgovor na globalni izazov?

Stiven Maklaud u direktnom kontaktu sa sindikalcima govorio je o praksi na ovom polju u Americi, kao i o iskustvima.

“Ako pogledamo veću sliku ono na šta treba da utiču Vlada, Sindikati i poslodavačke organizacije su uvođenje čistije energije i čistije tehnologije. Sa stanovišta radnika u tranziciji ka čistoj tehnologiji za radnike je najbitnije da ne budu ostavljeni na cedilu. To na primer znači da oni koji se bave rudarstvom, u smislu pravedne tranzicije, treba da se polako preorjentišu na neke druge sektore rada. Taj zadatak, da radnici ne budu ostavljeni na cedilu u zelenoj tranziciji, pašće na sindikate. Radiće se od slučaja do slučaja, sindikati treba da obezbede obuke, možda ekonomsku pomoć, kao i pomoć pri menjaju mesta rada”, rekao je on.

Naveo je primere asocijacije sindikata Kanade, gde su sindikati direktno razgovarali sa radnicima pri prelasku na drugi sektor iz sektora rudnika uglja. Radnike su pitala koje su sve ekonomske posledice zatvaranja rudnika po njih, i kakvu bi politiku trebalo voditi da bi ta tranzicija bila što pravednija.

“Tako su saznali kakva obuka je potrebna radnicima da bi što bezbolnije prešli na drugo radno mesto”, rekao je on.

Naveo je i primer Kolumbije, gde su sindikati radnika u rudarstvu i energetici potpisali delakraciju koju su predstavili vladi te zemlje. Tu su rekli, ako će se ugasiti taj sektor, onda se mora ispoštovati klimatski dogovor i da ista pravila važe za javni i privatni sektor, naveo je on.

Maklaud je rekao i da se američki sindikat koji zastupa rudare godinama bori samo kako bi očuvali njihova radna mesta.

“Shvatili su da se neka radna mesta moraju sačuvati, ali kada su i ona morala da se ugase onda je sindikat postavio nove zahteve vladi”, rekao je on.

Naveo je da su tražene obuke za ljude koji žive u rudarskim naseljima, i način da se oni prebace u druga mesta gde će živeti.

“I dalje postoje rudnici koji rade, i fabrike koje spaljuju ugalj, od vlade se traži da oni koriste čistiju tehnologiju koja će što manje zagađivati”, rekao je on.

Istakao da je da u Americi postojii Plavo – zelena asocijacija u kojoj predstavnici proizvodnih radnika o bitnim pitanjima posledica tranzicije diskutuju sa predstavnicima ekoloških organizacija.

Naveo je da je jedna od tema o kojoj se razgovara kako da radnici iz rudarskog sektora predju u novi sektor izgradnje turbina i vetrenjača da bi prelaz, odnosno njihova tranzicija bila što bezbolnija.

Dragana Đorđević je ocenila da su teme energetske tranzicije poodavno poznate.

“Srbija je potpisnica Pariskog sporazuma iz 2015. godine prema kome semo se obavezali da do kraja 2020. Godine smanjimo potrošnju fosilnih goriva za 20 procenata, da uvedemo obnovljive izvore energije za 20 posto, i da nam energetska efikasnost dostigne 20 posto u energetskom bilansu. Ništa od toga nije urađeno, naprotiv grade se nove termoelektrane na lignit, već su tri izgrađene, a u novom prostornom planu Srbije ucrtano je još šest termoelektrana na ugalj od čega pet na lignit koji je već izrazito loseg kvaliteta”, navela je ona.

Kako je ocenila Srbija ide suprotno od onoga što smo se obavezali prema međunarodnom sporazumu.

“Inače energetska tranzicija podrazumeva potpunu rekonstrukciju energetskog sektora, da se maksimalno smanji korišćenje fosilnih goriva, da se uvedu obnovljivi izvori kojima Srbija obiluje. Recimo Srbja za 30 posto ima veći solarni potencijal u odnosu na Nemačku koja sada iz solarnih panela dobija preko 10 posto električne energije u svom državnom bilansu”, rekla je ona.

Kako je ocenila ne postoji realna bojazan da ljudi iz sektora rudarstva neće pronaći drugi posao u ovoj energetskoj tranziciji.

“Problem je što postoji bojazan da će ljudi u rudarstvu uglja u Srbiji ostati bez posla, a uopšte nisam tog mišljenja. Ti ljudi mogu da se uposle u novi tip energetike koja sledi Srbiji. Mogu da se uposle na obezbedjenju povećanja energetske efikasnosti, izolacije zgrada, prikupljanje biomase…. Ne vidim tu nikakvu bojazan”, rekla je ona.

Istakla je da je pristalica da se prvo razmotre resursi za čistije dobijanje energije na lokalnom nivou.

“Da vidimo šta mi to imamo i čim raspolažemo. Prvo da se okrenemo energetskoj efikasnosti a to znači da oborimo koliko god je moguće potrošnju električne enerigije. Već imamo oko 30 procenata hidropotenicijala koji je čista energija, onda da razmotrimo biomasu kao potencijal jer je 70 odsto Srbije pod poljoprivrednom koja se svake godine obnavlja pa je idealan potencija, da razmotrimo solarni potencijal i da razmotrimo potencijal geotermalnih voda jer Srbija čitavom površinom na njima leži”, rekla je ona i zaključila da se ne plaši za Srbiju.

Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković istakao je da je sindikat jedna od glavnih institucija koja treba da učestvuje u dijalogu koji se tiče i ekonomskih i društvenih i političkih pitanja energetske tranzicije.

“Smatramo da sindikati trebaju da budu uključeni u izradu svih planskih dokumenata koji će govoriti o tome šta možemo u budućnostii očekivati vezano za pozitivnu nameru da idemo ka zelenoj ekonomiji”, rekao je on.

Dodao je da zelena ekonomija ne podrazumeva samo zdrave i bezbedne životne uslove, nego i dostojanstvene plate i standard zaposlenih u Srbiji.

“Tražimo mesto za sindikate u tom dijalogu koji prethodi donošenju odluka. S druge strane iz ugla konkretnog zaposlenog i radnika, potreba da se zaštiti planeta i smanji zagađenje, sigurno će uticati na gubitak određenog broja radnih mesta , i nestajanje određenih sektora. i zato želimo da budemo pravovremeno uključeni u to, jer država mora da ima strategiju i planove gde će se zaposleni koji ovog trenutka rade u određenim sektorima – zaposliti ukoliko se neka radna mesta zbog tehnoloških i ekoloških razloga budu ukinula”, rekao je on.

Naglasio je da postoji neophodnost za pravovremenim diskusijama na stvaranju realnog društvenog plana kako da se nadomesti gubitak radnih mesta.

“To je uslov da radni čovek ne oseti transformaciju na negativan način. i da onda dođe do nekih pobuna i akcija koje će na neki način suprotstaviti se potrebi čoveka da sačuva planetu i zdravlje čovečanstva”, rekao je on.

Saša Dimitrijević, iz Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost istakao je da u ovim procesima sindikat mora da ima svoj ulogu u zaštiti prava zaposlenih koji će možda biti žrtva energetske tranzicije.

“Navodi da u situaciji kada EU insistira da se prekine sa dobijanjem energije iz prljavih izvora a većinu energije Srbija dobija iz uglja, sindikat mora učiniti sve kako radnici ne bi bili žrtva koja će platiti cenu te tranzicije”, rekao je on.

Podsetio je da su dve sindikalne centra u razgovore o “grindilu” ušle još 2019. Kroz međunarodne sindikalne asocijacije.

“Od tada smo uključeni u ceo proces i polako ulazimo detaljnije u celu situaciju i kroz ovakve aktivnosti. Insistiraćemo da budemo uključeni u sva dešavanja u Srbiji oko situacije sa “zelenim dogovorom” i pravednom tranzicijom”, rekao je on.

Dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić istkao je da kod “zelene tranzicije” ne treba razmišljati da li su to nečiji trendovi, i da li neko nameće.

“Ono ssto mi sami, kao odgovorna država i samosvestan narod, treba da uradimo jeste da našu zemlju uredimo pre svega kako nama odgovara, a da naše stanovništvo jednostavno uvedemo u ambijent u kojem se realizuju najviši standardi zaštite životne sredine. To znači, čist vazduh, čista voda, nezagađeno zemljište, kvalitetni šumski ekosistemi, i apsolutno zdrav i pogodan ambijent pre svega za život a onda i delovanje u ekonomskoj sferi”, rekao je on.

Ocenio je da nije dopustiva vizija razvoja u kojoj se dovode strani investitori koji ruiniraju i uništavaju sve medijume životne sredine., i dodao da nije dopustivo ni da se razvijamo a da domaće kompanije ne poštuju standarde životne sredine,

“U ovoj zemlji je sazrela svest da želimo zdravu životnu sredinu, čist vazduh i zemljište, kvalitetne ekosisteme, očuvan biodivezitet i svaka politika mora da računa da građani to žele i da će biti vrlo odlučni u zahtevima da se to i realizuje”, rekao je on.

Razvoj šuma za energetiku u Srbiji ima smisla samo ukoliko je zemljište neupotrebljivo za poljoprivredu, ocenio je on.

“Srbija ima par stotina hiljada hekrara ekstermo zaslanjenih, kiselih zemljišta koja se ne koriste u poljoprivredi i tu ima smisla uspostavljati takozvane energetske zasade. Međutim zemljišni resurs treba odgovorno i ljubomorno čuvati za poljoprivredu jer je ogroman potencijal. Na prime Holandija koja ima manje obradivih površina od Vojvodine godišnje izveze poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 90 miilijardi evra, a naš ukupni bruto nacionalni proizvod je oko 50 mlijardi evra, a poljoprivrednih proizvoda izezemo za 3,5 milijarde evra”, istakao je Ristić.

On je zaključio da je razvojna šansa Srbije u poljoprivredi i da taj resurs treba čuvati resurs poljoprivrednog zemljišta.

“Za potrebe energetike treba upotrebiti samo ono što nije dovoljno dobro za poljoprivredu”

Ocenio je da zelena tranzicija mora da uvažava interese većine građana Srbije.

“Kada govorimo o tranzicionim gubitnicima često čujemo da je nedopustivo da više imamo termoelektrane u kojima se spaljuje lignit. Vrlo je neozbiljno u ovom trenutku govoriti o njihovom zatvaranju jer nema supstitucije za tako proizvedenu energiju. Mi ne možemo sada zatvoriti kopove lignite, otpustiti ljude i staviti katanac na termoelektrane iz kojih dobijamo 60-65 posto električne energije”, ocenio je on.

Dodao je da će to biti moguće tek onda kada bude obezbedjena supsticija za tu energiju iz uglja.

“ Prostora ima mnogo za supstituciju. Ali je potreban artikulisan napor države da se to uradi na način koji nikoga neće ostaviti bez posla, i gde će bii zaštićeni i ekonomski i životni interesi svih naših građana”, zaključio je on.

Božo Dostić, predsednik Samostalnog sindikat Rafinerije nafte Pančevo ocenio je da ciljevi zaštite životne sredine i društvena pravda ne smeju da isključuju jedan drugog.

“ Svi akteri društva treba da delaju upravo u tom pravcu, odnosno u pravcu koegzistencije zaštite životne sredine uz istovremeno očuvanje društvene pravde. Kao predstavnik sindikata koji dolazi iz sektora rudarstva i energetike, moram da naglasim da smo mi posebno zainteresovani za sva pitanja koja se otvaraju u vezi sa dekarbonizacijom, a posebno za pitanje zaštite prava radnika tokom sprovođenja ovog procesa”, rekao je on.

Dodao je da radnici nisu u dovoljnoj meri informisani od strane donosilaca odluka šta znači dekarbonizacija i tranzicija ka zelenim radnim mestima, zbog čega opravdano imaju bojazan za svoja prava. 

“Sindikati nisu protivnici zelene ekonomije, mi tražimo da se ona razvija uz maksimalnu zaštitu prava radnika. Za sva radna mesta za koja se proceni da će biti ukinuta potrebno je prethodno organizovati obuke za te radnike, omogućiti im učenje novih znanja i veština i sticanje novih kompetencija kako bi se na vreme osposobili za prelezak na „zelena radna mesta“ i time sačuvali sva prava iz radnog odnosa”, istakao je on.

Ocenio je da bi tako dekarbonizacija i prelazak na zelenu ekonomiju i bili više nego prihvatljivi za radnike i sindikate.

“ Ne smemo dozvoliti da posledice dekarbonizacije budu gubitak radnih mesta i zatvaranje preduzeća. Obuke i prilagođavanje radnih veština i kompetencija, kao i stvaranje novih zelenih radnih mesta su najvažniji instrumenti za sprečavanje mogućih negativnih posledica dekarbonizacije”, rekao je on.

Domaćin skupa, predsednik gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Pančeva Željko Jelkić ocenio je da su ovakve edukacije posebno značajne za sindikalce, a naročito u vremenu i okruženju u kojem živimo.

“Bitna je tema za nas Pančevce zaštita životne sredine, a posebno dodatno ozelenjavanje o čijoj potrebi je danas govorio dekan Ristić. Ovakvi skupovi svakako doprinose edukaciji svih sindikalnih aktivista i članova na podizanju opšte svesti na temu ekologije”, zaključio je on i zahvalio se na dobroj posećenosti.

Pančevačko gradsko veće Saveza samostalnih sindikata bilo je domaćin okruglog stola – panel diskusije na izuzetno aktuelnu temu Zaštita životne sredine i koncept društene pravde.