PANČEVO: Drvo, drvored, bulevar, park, šuma

Pre dva dana je palo drvo koje sam gledao svakodnevno 52 godine.Palo je jer je bilo trulo, staro i bolesno.Kada sam se doselio ono je već bilo veliko i pravilo je hladovinu,popunjavalo je prostor. Sada to sve izgleda prazno i pusto. Danas sam probao da prebrojim godove. Nisam uspeo sve da izbrojim, čini mi se, više od 90. Možda je bilo zasađeno još u carstvu koga odavno nema.

Pančevo je,ako se gleda od gore, dosta zelen grad, ima dosta drveća. Fundament svog tog ozelenjenja je postavljen odavno, još u 19. veku. Imperija koja je taj fundament postavila je imala, u tom segmentu svoje vladavine, veoma uravnotežen pristup između logike, etike i estetike. Takav je pristup imala jer je, možda, verovala da će trajati večno. Znala je da je ravnoteža uslov postojanja i napretka. Nije merila vreme četvorogodišnjim mandatom. A možda je i sama znala ono što je jedan njen podanik, koji je i nije baš voleo, napisao „gde god zgodno mesto nađeš ti drvo posadi, a drvo je blagorodno pa će da nagradi“. Da bi čovek osetio blagodat koje drvo daje mora da ga zasadi u mladosti. Ako ga zasadi posle dvadesete godine, blagodat će osetiti neko posle njega. No, to i nije važno, važno je da neko blagodat oseti. Sadnja drveća je znak da znaš da  svet sa tobom ne počinje i ne završava se. Sadnja drveća je znak da veruješ u budućnost.

Rekoh, Pančevo je dosta ozelenjeno, ima dosta starog drveća, sadi se i novo. Postoji neka matematika da se svako posečeno, staro i bolesno drvo treba zameniti sa 8 novih sadnica jer se sve neće primiti, jer neke mogu i ljudi polomiti, ali 8 obezbeđuje kontinualnost (jedan moj prijatelj,u šali ili zbilji kaže – kad je moglo sto za jednoga da se strelja, može isto i kad je drveće u pitanju, da se za svako posečeno drvo zasadi 100 novih). Lepo bi bilo kada bi Grad doneo takvu odluku da se za svako posečeno drvo zasadi novih osam. Jednostavna odluka, čak i nije politička, a može da obezbedi političke poene.

Drvo ponekad i mora da se poseče čak iako nije staro i bolesno, to zahteva sam život grada i to nije strašno. Strašno je ako se ne obezbedi zamena. Kukati nad starim drvetom nema smisla, ne zasaditi novih osam je još besmislenije.

Formalizovano društvo (a naše to jeste) misli da se može postojati na parolama i birokratskim pravilima kao što su, na primer, urbanistički uslovi da na placu mora postojati neki procenat (10, 20, 30 % zelenih površina). Da li je procenat 5 ili 30 nije ni važno jer je važan kvalitet zelene površine.30 stabala viših od 5 metara na 500 m2 ili travnjak na 500 m2 nije isto. Na parceli ne mora biti zelenila ako imaš drveće po ulicama, ako imaš parkove, šume ili mini i mikro šume. Time,u sput, smanjuješ nekontrolisano širenje grada i uništavanje poljoprivrednih površina,smanjuješ pravljenje nove infrastrukture na novim površinama i smanjuješ troškove njenog održavanja.

Postoji i neka međunarodna definicija koja govori da se za šumu smatra površina veća od 5000m2 na kojoj je drveće visine koja premašuje 5 metara. Pančevo bi po tome pored Gradske šume moglo da ima još nekoliko šuma ako bi se šume napravile ili barem postojeći prostori malo više negovali. Narodna bašta i gradski park su parkovi, ali su i šume. Od željezničkog mosta do Kula na ušću Tamiša u Dunav (ili obrnuto) se proteže velika površina koja danas niti je park niti je izgrađena površina. A mogla bi da bude baš šuma, prava šuma ali i sa komercijalnim sadržajima. Malo mašte, stotinak ašova i 5-6000 sadnica (možda i više) i može se računati da će se za 20 godina osetiti razlika, naravno ako se sve to pazi i neguje. Nije to jedini prostor u Pančevu koji može biti šuma. Ima još toga. Naravno sve biti šuma ne može jer je Pančevo grad.

Pančevo ima mnogo ulica bulevarskog tipa – ulica sa drvoredom sa svake strane kolovoza, čak ima i sa dvostrukim redom drveća. To je vrlo velika zelena površina i to prava. Traži samo pažnju i održavanje jer drvo je blagorodno pa će da nagradi. Postoje ulice gde drveća nema ili ga ima malo. Naš grad ima problem i sa vazduhom a i sa parkinzima. Potrebno je graditi garaže za 200-300 automobila i pozicionirati ih tako da se obezbedi pešačka dostupnost u radiusu od 500 m od garaže. Skloniš automobile sa  ulice, a posadiš drveće po ulicama a našlo bi se tada mesta i za žbunje, cveće i travu. Mnogo prijatnije i lepše. A i broj bahatih vozača koji se parkiraju gde stignu bi se smanjio. Kada bi se napravile garaže (sve jedno je da li su privatne ili javne (vlasništvo grada)) stvorio bi se prostor i za biciklističke staze i pešaci po trotoarima (koji baš i nisu naročito široki) ne bi morali da strepe od biciklista (koji se boje da voze po kolovozu da ih automobili  ne bi udarili ali se ne boje da udare pešake i da se prema njima bahato ponašaju). Eto šta znači „posadi drvo“ čak i kada ne uzmemo u obzir sposobnost drveta da prećišćava vazduh i absorbuje višak vode iz tla (znamo da je vlaga problem mnogih kuća u Pančevu). Drveće u gradu bi mnoge naše sugrađane učinilo i boljim ljudima.

Spomenuh mini i mikro šume. To su veoma male površine koje se pretvaraju zelenu površinu raznim vrstama rastinja različite visine da bi se sprečila erozija terena i poboljšao lokalni mikroklimat. Takvih površina u Panččevu ima zaista mnogo a Pančevo ima dovoljno i inženjera hortikulture i pejzažne arhitekture koji bi to mogli da osmisle a Zelenilo ili sami graćani da to sprovedu u delo. Ne bi bilo ništa loše da i građani sami predaju svoje crteže za pretvaranje nekih površina u mini i mikro šume. Mogućnosti ima, verujem da ima i volje da se radi, nadam se da ima volje da se takav rad i odobri od strane upravljačkih struktura grada.

Značaj pravljenja šume bi bar mi Pančevci trebalo da shvatamo. Da nije neko,nekad  davno rešio da Deliblatsku peščaru pretvori u šume i pašnjake a danas i oranice,voćnjake i vinograde, danas bi živeli u pustinjskom predelu, a Tamiša možda ne bi ni bilo. Pitanje je da li bi tada i kao grad postojali. Klima se na planeti menja, hteli mi to ili ne. Ono što možemo da uradimo bi trebalo da uradimo i da radimo stalno. Predavati se nije u ljudskoj prirodi i naš rad priroda može prihvatiti kao pravilno rešenje, samo moramo da joj pokažemo da nam je stalo do sveta u kome živimo. Za sve to nisu potrebni zakoni, inicijative,žiroke akcije, reklame, bilbordi. Potrebno je malo rzumevanja međusobnog i mnogo rada zajedničkog.

Naravno i svako na svom placu, u svom dvorištu dosta može da pomogne u poboljšanju rezultata sa po nekim drvetom ili žbunom.

Mali korak je jedini siguran korak.

Miljan Radonjić, arhitekt

Pre dva dana je palo drvo koje sam gledao svakodnevno 52 godine.Palo je jer je bilo trulo, staro i bolesno.Kada sam se doselio ono je već bilo veliko i pravilo je hladovinu,popunjavalo je prostor. Sada to sve izgleda prazno i pusto. Danas sam probao da prebrojim godove. Nisam uspeo sve da izbrojim, čini mi se, više od 90. Možda je bilo zasađeno još u carstvu koga odavno nema