Nedeljama unazad prolazeći kroz „krug“ u pančevačkom parku mogli ste da vidite zanimljivu sliku. Mnoštvo mališana sa knjigama i nastavnika koji ih strpljivo uči. Naravno, sve ovo je zbog pandemije koja muči čitav svet.
Omiljenom pančevačkom učitelju Predragu Starčeviću nije ovo nepoznat način podučavanja dece.
– Krajem osamdesetih godina psiholozi Svetlana Tisinović i Vesna Batalo su snimali moje časove u prirodi, pored Tamiša, u Narodnoj bašti, u parku i to su prikazali na Kongresu psihologa i pedagoga. To je nešto što je meni bilo najnormalnije, a ispada da je bilo neobično. A sada kada su preplašeni i roditelji i nastavnici pokušao sam da olakšam koliko toliko situacju.
Učenici ovog odeljenja trećeg razreda Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ su zbog ograničenja broja učenika podeljeni u dve grupe. Učitelj Peđa kaže da im to najteže pada – da im nedostaju drugari.
Starčević kaže da se deca u ovom odeljenju jako lepo druže, ali im je problem mali odmor. Oni vole da se jure i to nije problem, onda su na distanci, međutim kada hoće da uhvate jedan drugog, to je već nešto što ne bi trebalo da se dešava, pa su se dogovorili da osmisle igre gde nema trčanja i dodirivanja kako ne bi morali da nose maske.
I roditelji deluju uplašeno.
– Dolazi nam toliko suprotnih informacija tako da više niko ne može da bude siguran ni u šta. Drago mi je što su se roditelji opredelili da ova deca pohađaju nastavu „uživo“, a ne onlajn. Stvarno imam divne roditelje i mi se jako dobro razumemo i brzo dogovorimo. Roditelji su puni poverenje.
Starčević kaže da im stalno stižu dopisi iz Ministarstva, da se stvari stalno menjaju i da su već umorni.
– Ja sam siguran da svaki nastavnik radi najbolje što može. Gradivo je moralo da se revidira, da se odvoji ono bitnije od manje bitnog. Nama zakon dozvoljava sada da ne završimo sve, ali je pitanje kako će roditelj da gleda nekoga ko je uradio jedan deo iz knjige u odnosu na onoga ko je završio nešto više. Trebalo je ipak da to ministarstvo redukuje, jer stavljaju nastavnike u nezgodan položaj – biće da neko više, a neko manje radi. Meni je mnogo lakše sa mnogo godina staža da odvojim bitno od nebitnog nego mlađim kolegama.
Učitelj Peđa kaže i da još nije siguran kako će da predaje kada bude došlo hladno vreme. Još uvek ne zna da li će deca biti u učionicama ili će nastava biti onlajn.
Rekao nam je i da su i tokom vanrednog stanja deca bila tužna i to zbog nekih stvari koje nama ne padaju na pamet.
– Dešavalo se da su im ljubimci ostali kod bake i deke. Onda su tugovali i za bakom i dekom i ljubimcima, pa kad smo radili radionice s njima, došli smo do toga da će ti ljubimci uveseliti bake i deke
I učenici Tea i Petar sa kojima smo pričali se slažu da je zanimljivo učiti u prirodi. Oboma nedostaje druga polovina odeljenja i svesni su da će kad dođe hladnije vreme morati da se pređe na drugačiji način učenja, samo nisu sigurni da li će biti u učionici ili će učiti onlajn.
Meteorolozi najavljuju zahlađenje. Jesen je kalendarski već stigla, a kad se vreme pokvari moraće i da se odluči kako će naša budućnost dalje da uči. Da li će pod maskama sedeti u školskim klupama ili će koristiti blagodeti modernih tehnologija u nastavi na daljinu. Videćemo.
Nedeljama unazad prolazeći kroz „krug“ mogli ste da vidite zanimljivu sliku. Mnoštvo mališana sa knjigama i nastavnika koji ih strpljivo uči. Naravno, sve ovo je zbog pandemije koja muči čitav svet.