Astma može biti smrtonosna bolest ako se ne otkrije na vreme, ovo su simptomi

Astma je hronična bolest disajnih puteva u čijoj osnovi se nalazi jedna vrsta zapaljenjskog procesa. Ispoljava se kroz periodične epizode gušenja, sviranja u grudima i kašlja.

„Tegobe se najčešće javljaju tokom noći i u ranim jutarnjim časovima. Kod nekih ljudi tegobe se mogu javiti pri fizičkom naporu i uzimanju nekih lekova (Aspirin)“, kaže za portal N1 dr Sanja Šarac.

Prema njenim rečima, astma nije nasledna bolest, ali je primećeno da se češće javlja u nekim porodicama.

„Nasledni faktori igraju značajnu ulogu, nasleđuje se sklonost prema astmi i drugim alergijskim bolestima. To se naziva atopijska konstitucija“, objašnjava ona.

Dodaje da su glavni faktori rizika za astmu preosetljivost na respiratorne alergene – supstance spoljne sredine, npr. kućna prašina, grinje, polen trave, korova, drveća, buđ, životinjske dlake ili duvan.

„Drugi faktori rizika su prisustvo drugih alergijskih bolesti kao što su alergijski rinitis ili atopijski dermatitis (ekcem). Kod astme koja nije povezana sa alergijom faktori rizika su česte respiratorne infekcije, aerozagađenje i pušenje“, kaže dr Šarac.

Simptomi astme su:

• – Ponavljane epizode otežanog disanja i sviranja u grudima
• – Kašalj, suv ili sa oskudnim iskašljavanjem tokom noći i rano ujutru
• – Kašalj i sviranje u grudima pri fizičkom naporu
• – Kašalj, sviranje ili stezanje u grudima po izlaganju alergenima, aerozagađenju ili nakon uzimanja nekih lekova

Dr Šarac ističe da težina simptoma varira od blagih do napada sa visokim smrtnim rizikom.

Postoji nekoliko vrsta tzv “fenotipova” astme. Oni se razlikuju po mehanizmu nastanka, tipu zapaljenja, simptomima, toku bolesti i odgovoru na terapiju.

„Poželjno je da se odredi fenotip bolesti jer lečenje koje je prilagođeno svakom bolesniku dovodi do efikasnijeg lečenja, odnosno postizanja kontrole astme“, navodi dr Šarac.

Astma je jedan od najčešćih uzroka odsustvovanja sa posla u svetu, a broj obolelih u našoj zemlji i svetu stalno raste. Procenjuje se da ima 350 miliona obolelih u svetu. Učestalost u opštoj populaciji je od 1% -18% (zavisno od razvijenosti zdravstvene zaštite), kaže naša sagovornica.

„Godišnja smrtnost u svetu je oko 250.000. Smrtnost je veća u zemljama sa slabije razvijenim zdravstvenim sistemima. Astma, ukoliko se na vreme ne otkrije i ne primeni adekvatno lečenje, može biti smrtonosna bolest“, upozorava dr Šarac.

„Ako od bolesnika dobijemo podatke o simptomima i znacima koji mogu biti posledica astme potrebno je sprovesti dodatnu dijagnostiku. Fizički pregled, rentgenski snimak pluća (nije specifičan za astmu, ali je potreban radi isključivanja drugih uzroka sličnih tegoba) i određene laboratorijske analize. Spirometrija sa dodatnim ispitivanjima kao što su bronhoprovokacijski ili bronhodilatacijski test kojima se dokazuje hiperreaktivnost bronhijalnog stabla i reverzibilnost opstrukcije koji su karakteristični za ovu bolest“, kaže dr Šarac.

Ona dodaje da se kod sumnje na alergijsku prirodu bolesti rade i alergijski testovi na različite alergene.

Dr Šarac naglašava da se u lečenju astme koriste dve grupe lekova – lekovi za kontrolu simptoma i lekovi za brzo otklanjanje tegoba.

„Izbor lekova određuje se prema stepenu kontrole astme, terapiji koju bolesnik već dobija, farmakološkim svojstvima i dostupnosti različitih vrsta lekova“, kaže ona.

Dodaje da se prednost daje inhalatornom načinu primene lekova (putem udisanja) „jer se tako postiže neposredan kontakt leka sa velikom površinom disajnih puteva, početak delovanja je brz, primenjuju se male doze lekova, a potencijalni neželjeni efekti su mali“.

„Potrebno je da se istakne i pravilna tehnika inhalacije leka jer od nje zavisi delovanje leka na mestu gde je to potrebno“, kaže doktorka.

Za neke oblike astme postoje lekovi iz grupe bioloških ili inovativnih lekova, koji imaju potpuno drugačiji mehanizam dejstva od standardnih medikamenata za astmu, dodaje.

„Glavni cilj dugoročne terapije astme je postizanje kontrole bolesti i prevencija posledica nedovoljne kontrole kao što su ozbiljne zdravstvene krize, pogoršanja, nepovoljni ishodi bolesti i neželjena dejstva lekova“, zaključuje dr Sanja Šarac.

Astma je hronična bolest disajnih puteva u čijoj osnovi se nalazi jedna vrsta zapaljenjskog procesa. Ispoljava se kroz periodične epizode gušenja, sviranja u grudima i kašlja.