Baka Ruža će ove godine u maju napuniti 75 godina. Iako je u penziji već dve decenije, ona svoje penzionerske dane ne provodi u odmoru, već pomažući starima.
Ruža je ceo svoj radni vek, tačnije 27 godina i 3 meseca, provela radeći za drvnu indrustriju ŠIK. Radila je na izradi gajbica i furnira za nameštaj.
Posao je u početku bio izuzetno težak, dok nije postojala nova fabrika. Mučili smo se, ručno utvarali kamione i vagone. Dođe vagon na prugu, a mi idemo kolicima, pa utovaramo robu. Te gajbice su imale po 40 kg i trebalo je da ih podignemo na kamion, priča Ruža.
Svako bi pomislio da je nakon ovako provedenog radnog veka, onaj koji ode u penziju, poželi da više nikada ne mora da radi, ali to nije slučaj i sa baka Ružom. Ona je bila nezaposlena samo šest meseci i kaže da joj to nije baš lako palo.
Veoma brzo je počela da radi kao pomoć u kući i za ovih dvadeset godina radila je kod tri porodice.
Trenutno pomaže baki koja ima 86 godina, i to svakoga dana po tri sata. Ona njoj kuva, sprema doručak, naloži vatru, širi i pegla veš, odlazi u prodavnicu, baca đubre… Ponekad pomaže i komšijama, a redovno, svakog petka, čisti i stepenište u zgradi u kojoj živi.
Ja volim da radim i da nemam baš nikakav posao, ne znam šta bih radila kod kuće. Rad me održava. Svaki dan pređem u jednom pravcu dva kilometra do posla. Održava me to, svaki dan kroz Narodnu baštu, kaže Ruža i dodaje:
Kažu mi, što ne ideš autobusom. Meni je divota da prođem kroz Narodnu baštu. Znaš kakav je raj kad leti prođeš tuda. Ljudi se druže, vežbaju, trče,…
Ovaj posao joj ne oduzima puno vremena, kaže da kod kuće stigne da spremi sve i skuva taman na vreme dok joj se sin, unuk i unuka ne vrate s posla.
Za njih i radim. Odeće imam, obuće imam. Baba k’o baba, kao da se ja modiram. Gde ja idem, na igranku, rekla je baka Ruža.
Osim što svakodnevno odlazi na posao, ona svoje slobodno vreme provodi i u druženju sa komšinicama. Bez obzira na to koliko ima godina, svaki njen dan je ispunjen i nikada se ne bi menjala sa nekim mlađim.
Ja ne bih nikada dala moje godine za njihove godine. Oni spavaju do podne, kada se ja vraćam sa posla. A ja imam 75 godina…, kaže iskreno Ruža.
Ja ne bih nikada dala moje godine za njihove godine. Oni spavaju do podne, kada se ja vraćam sa posla. A ja imam 75 godina…, kaže iskreno Ruža.