• BAVANIŠTE: Sušno proleće, problem za blagodarno bilje

    Kiše nema, pa bavaništanski proizvođači lekovitog bilja i začina biraju otpornije kulture, a u polju nastoje da sačuvaju vlagu.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    BAVANIŠTE: Sušno proleće, problem za blagodarno bilje
    Foto: Pixabay

    Bavaništanski proizvođači lekovitog bilja i začina, među kojima je Zoran Tomić, gotovo da ne odlaze sa svojih oranica. Pre tri nedelje sejao je beli slez na četiri hektara, priča za „Politiku”, a u toku je špartanje i pluženje melise i artičoke. Isti posao ga čeka i na parcelama nane, ehinacee i kamilice, u pripremi je setva grčkog semena piskovice, a prvi otkosi će biti, ceni, polovinom jula kada ide skidanje artičoke. Ovaj biljar obrađuje oko 20 hektara.

    „Ratari se žale na neobično visoke temperature i manjak padavina. Za lekovito bilje ovakvo proleće nije previše toplo, ali jeste sušno. Ono malo kiše što je palo nije dovoljno, a i zimske padavine su bile oskudne, pa je zemlja suva. Pošto sa bogom ugovor nemamo, gledamo da biramo kulture, poput kamilice, koja je otporna, jer je sejana u jesen, a pristiže krajem maja. Takođe, upravo ovim špartanjem koje radim, zemlja se sitni i tako koliko-toliko čuva vlagu”, kaže Tomić iz Bavaništa.

    U ovom mestu je sirovinska baza, lekovito bilje se uzgaja na oko 750 hektara, pa su stacionirani i najveći prerađivački pogoni u Srbiji. Tajna je, kažu ovde, dobra zemlja iz koje ne niče samo ono što nije posađeno. Ratari imaju manje ručnog i više mašinskog rada, dok biljari prvi ulaze u njive, već u martu i poslednji sa njih izlaze, u kasnu jesen.

    „Još dok skidamo rod sa poslednjih parcela, kreće u jesen oranje i freziranje i sadnja pojedinih vrsta. Onda ide mnogo špartanja i kopanja, jer mi moramo da opravdamo ono ’lekovito’, a to znači da ne sme da uđe ništa što ne valja, pa se sve isključivo ručno radi. Tu je i održavanje useva, pa berbe kako šta dospeva, sve do kasne jeseni, kada se skida beli slez. Mnogo je posla, ali za razliku od drugih, mi ovde nemamo problem sa sezonskim radnicima koji su ispomoć, jer kad blagovremeno ispoštuješ stvarnu cenu njihovog rada, problema nema, hoće da rade. Sve ima kupce, mada zbog velikih količina bilja, rod dalje ne prerađujem, već svež predajem otkupljivačima na tri punkta u selu”, napominje Zoran Tomić, koji je i predsednik Udruženja „Bilje Bavanište”.

    U Bavaništu ne beže od istine da blagodarno bilje leči i besparicu i da se od tog posla može „ubrati” odlična zarada. O ciframa ipak neće da govore, u strahu od jakih naslova koji ih prate, ali ovdašnji biljari tvrde – sigurno je isplativije od ratarstva, pa i desetostruko, ali je isto toliko više i rada na poljima.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo