Bekstvo iz pakla

Trenutno ne postoje zvanični podaci o tome koliko azilanata u Pančevu traži utočište. Crveni krst Pančevo je prošle nedelje organizovao trening na kome su volonteri obučavani kako da reaguju i pomognu, ukoliko dođe do povećanja broja azilanata i u Pančevu. „Mi nismo želeli da budemo nespremni. Ako krenemo da pomažemo, bitno nam je da znamo kako i čime ćemo da im pomognemo. Ukoliko broj azilanata počne da se povećava, reagovaćemo kao i sve organizacije koje su po Zakonu dužne da reaguju“, istakao je Đura Bugarski, sekretar Crvenog krsta u Pančevu.

Azilni sistem u Srbiji počeo je da funkcioniše 1.aprila 2008. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o azilu. Pre toga, u Srbiji nije postojao funkcionalan sistem azilne zaštite, niti su državni organi imali iskustva u azilnom pravu. Kada je u pitanju pravna zaštita azilanata, svaki tražilac azila ima pravo na poštovanje osnovnih ljudskih prava, slobodu kretanja na teritoriji Srbije, legalan boravak, identifikacionu ispravu, kao i osnovnu zdravstvenu zaštitu i osnovno i srednje obrazovanje. Inače, struktura tražilaca azila u Srbiji se menja iz godine u godinu, najviše u zavisnosti od ratnih dešavanja i sličnih društvenih prilika u zemljama iz kojih dolaze. Na primer, tokom 2012. i 2013. godine, značajno je porastao broj tražilaca azila iz Sirije, zbog ratnih dešavanja u toj zemlji.

Kako bi im izašao u susret i pružio bar kratkotrajnu pomoć, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, organizovao je nekoliko humanitarnih akcija u proteklih nedelju dana, u Beogradu. Jedna od tih akcija, organizovana je u okolini parka pored glavne autobuske stanice, gde se nalazi nekoliko desetina azilanata. Većina azilanata, koja je svoje privremeno utočište pronašla u ovom parku, leže na velikim kartonima u hladu, zajedno sa svojim porodicama. To su uglavnom migranti iz Sirije i Avganistana. Slabo pričaju engleski, ali vrlo su ljubazni i rado su odgovorili na naša pitanja.

„Putovala sam nekoliko dana, a juče sam stigla u Beograd. Ne znam ni kako, ni kada ću nastaviti svoj put“, rekla je Fatima iz Sirije, koja je na ovaj dugačak put krenula sa svojim ćerkama. Fatima je samo jedna od azilantkinja koje su pobegle od rata u Siriji i koja se nada boljem životu i zemlji u kojoj će biti sigurna. 

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je nevladina, nezavisna i neprofitna organizacija koja pruža pravnu, psihosocijalnu i drugu pomoć i zaštitu tražiocima azila od 2007. godine. Redovno su na terenu i to uglavnom u kampovima za azilante koji se nalaze u Sjenici, Tutinu, Bogovađi, Krnjači i banji Koviljači. „Kada su u pitanju zemlje porekla azilanata, to su uglavnom Sirija, Irak, Avganistan, Somalija, Eritreja… Ovo je sada zaista humanitaran problem za našu zemlju. Ovim ljudima se nekako mora pomoći. Oni beže od neposrednog rata i životne opasnosti. U ovom trenutku njih moramo posmatrati kao izbeglice, a ne kao ekonomske migrante“, izjavila je Jovana Vinčić, pedagoškinja Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Iz ove organizacije apeluju da je za prikupljanje humanitarne pomoći najpotrebniji donji veš, sredstva za higijenu, peškiri i obuća. Takođe, potrebni su im i volonteri koji će zajedno sa njima učestvovati u humanitarnim akcijama. Svi zainteresovani mogu da se prijave putem sajta apc-cza.org.

Milica Dačić

Azilni sistem u Srbiji počeo je da funkcioniše 1.aprila 2008. godine., kada je počeo da se primenjuje Zakon o azilu.Trenutno ne postoje zvanični podaci koliko azilanata u Pančevu traži utočište.