Bolest ne dolazi preko noći, lečenje zahteva veliku upornost i istrajnost

Oktobar, mesec borbe protiv raka dojke, obeležava se u mnogim zemljama širom sveta kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti, na podizanje svesti o značaju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke. Ovim povodom razgovarali smo sa Vesnom, hrabrom ženom koja se suočila sa teškom dijagnozom i shvatila da je borba jedina opcija. Vesna je operisana ove godine u martu, a pre toga je bila na hemoterapiji. Trenutno iščekuje kontrolu koja je zakazana za novembar mesec. Koliko su pregledi bitni, ali i stil života i način razmišljanja u borbi sa ovom opakom bolešću, objasnila nam je kroz svoju priču. 

Suočavanje sa činjenicom da nešto nije u redu sa našim organizmom je traumatično. Kako ste reagovali na saznanje da imate problem ovog tipa?

– Momenat kada sam se suočila sa strašnom dijagnozom bio je težak i mučan, od osećaja šoka, neverice, očaja, pa sve do straha. Bolest, za koju sam mislila da se događa drugima, bila je u mom organizmu. Smatrala sam da živim prilično zdravo i da je to dovoljno da me zaštiti od bolesti takve vrste. Kada sam se pribrala znala sam da imam samo dve mogućnosti, da podstičem osećaj samosažaljenja ili da se borim protiv bolesti. U tim trenucima volela sam život kao nikada pre i odlučila sam da se grčevito borim za njega.

Kako ste pristupili procesu lečenja i koliko vam je značila podrška najbližih i okoline?

– Kao u svakoj drugoj borbi, potrebno je napraviti plan, strategiju, pokrenuti preostale zdrave ćelije i dati sve od sebe. Pridržavati se saveta lekara, raditi na podizanju imuniteta. Veliku i važnu ulogu u procesu mog lečenja imala je moja porodica koja je zajedno sa mnom prolazila kroz sve teškoće, u kojoj i dalje crpim snagu i motivaciju da istrajem. Osećaj da je nekome stalo do vas  je ogroman podstrek. Podrška prijatelja, kolega, nekih dobrih ljudi koje sam samo poznavala, a koji su me, svako na svoj način, ohrabrivali i pomagali doprinosili su da budem još jača.

O čemu žene moraju da povedu više računa? Da li je dovoljno ići samo na redovne preglede?

– Redovni pregledi su obavezni, ali ne i dovoljni. Žene treba da osluškuju svoj organizam, da prate svaku promenu u dojci. Ne treba se zavaravati da će neki čvorić ili promena na koži dojke vremenom proći, već treba odmah zatražiti mišljenje lekara. Žene su sklone da posle jednog obavljenog pregleda pomisle da mogu, ako je nalaz uredan, da budu spokojne nekoliko narednih godina. Tu svrstavam i sebe, jer dok sam bila disciplinovana i odlazila na redovne preglede sve je bilo u redu, a onda kada sam napravila dužu pauzu i zanemarila važnost preventive suočila sam se sa strašnom dijagnozom. Odlazak na preglede treba da postane stvar navike kao što je, recimo, odlazak kod frizera. Samo zdrave bićete lepe, zadovoljne i srećne, pa samim tim od pomoći i sebi svojoj porodici.

Koliko je prevencija i rano utvrđivanje problema značajno za proces izlečenja?

– Odgovoriću vam na ovo pitanje iz svog iskustva, dakle, ne kao neko ko je stručan, već kao neko ko je morao proći kroz teške i neprijatne terapije kako bi se uhvatio u koštac sa bolešću i kako bi kroz takvo iskustvo shvatio da je to sve moglo da se izbegne odgovornijim i ozbiljnijim pristupom svom zdravlju. Još jednom ću ponoviti, nemojte misliti da se takve bolesti dešavaju drugima, posvetite bar malo vremena svom zdravlju, obavite pregled koji će vas poštedeti bola, patnje i još mnogo neprijatnih i propratnih stavki. Prepuštanje slučaju ili pripisivanje sudbini je najgore što možete uraditi, jer tada svoj organizam ostavljate na milost i nemilost bolesti. Kada bolest uznapreduje lečenje je duže, teže i neizvesnije.

Koliko je ovo iskustvo uticalo da promenite životne navike?

– Naravno da je saznanje da sam suočena sa teškom bolešću uticalo da promenim ne samo životne navike već i način razmišljanja. Znala sam da rezultati lečenja umnogome zavise od mene same, od toga koliko sam spremna da uložim vere, snage i volje. Ne mislim da postoji univerzalni recept i da svi moraju da koriste iste metode, ali za šta god se odlučimo, sigurna sam da se u to mora čvrsto verovati kako bi bilo pozitivnih rezultata. Osim promene režima ishrane, podizanja imuniteta, posvećenosti veri, menjala sam potpuno pogled na život, ljude, postavljala druge prioritete, jednom rečju borila sam se pozitivnim stavom. Bolest ne dolazi preko noći, pa tako i lečenje zahteva veliku upornost i istrajnost. Moja borba i dalje traje.

Oktobar, mesec borbe protiv raka dojke, obeležava se u mnogim zemljama širom sveta kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti, na podizanje svesti o značaju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke. Ovim povodom razgovarali smo sa Vesnom, hrabrom ženom koja se suočila sa teškom dijagnozom i shvatila da je borba jedina opcija. Koliko su pregledi bitni, ali i stil života i način razmišljanja objasnila nam je kroz svoju priču.