ONA OBARA RUKE KAO OD ŠALE: Kažu mi da verujem u Deda Mraza

Ništa ne može da zameni ljudsku dobrotu. Ima onih koji te srcem dočekaju, razgovaraju s dušom, a kad se rastanete osećate se da ste postali bolji ljudi samo zato što ste ih upoznali. Takva je ova žena, čije samo ima govori da je borac. Ona je zaposlena u Privrednoj komori Pančevo, dvostruka prvakinja Srbije u obaranju ruku, maser, majka, prijatelj i, što je najvažnije, dobar čovek. Ovo je priča o Borki Dakić. 

Našim sugrađanima, Borka je postala poznata osvojivši dva puta prvo mesto na Državnom takmičenju u obaranju ruku. Ovo takmičenje se već sedam godina održava u Pančevu, a Borka se na njima takmičila 2013, 2014. i 2015. godine. Prvi put se prijavila iz čiste radoznalosti, i uprkos tome što je došla nespremna, osvojila je drugo mesto. Ove godine nije htela da se prijavi, jer kako kaže to ne bi bilo fer prema konkurenciji. Na Evropskom takmičenju u Sofiji u Bugarskoj 2015. godine osvojila je 4. mesto levom i 5. mesto desnom rukom, a 2016. u Bukureštu u Rumuniji 6. mesto i desnom i levom. 

Da bi neko bio uspešan u ovom sportu, mora naporno da vežba. Borka trenira tri puta nedeljno, a ove vežbe podrazumevaju kardio trening, zagrevanje, vežbe snage i tehniku.

– Ruka je za obaranje samo poluga. Obara se kompletno celim telom i za to postoje posebne propozicije, kaže Borka. 

Kaže da je zanimljivo to kada se oni koji vežbaju u teretani zaprepaste kada je vide kako trenira. 

– Žene uglavnom dolaze da bi dotarale liniju, a ja dolazim da pravim snagu. Kada me muškarci vide kako jako treniram, nije im dobro, šaljivo će Borka. 

Međutim, osim spremnosti, ova takmičenja zahtevaju i određene finansije. 

– Evropska takmičenja su dosta skupa. Neophodno je platiti 45 evra po ruci dnevno, a takmičenja traju po 5 dana. Planiram da se sledeće godine u maju takmičim u Mađarskoj, ali će mi za samo učešće biti neophodno oko 500 evra, rekla je Borka. Ona kaže da ima velika očekivanja, ali da će se nakon ovog takmičenja više posvetiti trenerskom delu posla. 

Iako deluje neustrašivo, Borka kaže da kada je prvi put bila na Evropskom takmičenju, mislila je da će da se onesvesti. 

– Ti vidiš veliki ring, šest stolova, svaki ima kamere sa svih strana. Stojiš i čekaš da te prozovu da vidiš sa kim ćeš da se takmičiš. Onda se ispred tebe pojavi neko čudo, koje nekako uspeš da savladaš, objašnjava Borka i dodaje: 

– Problem je što nema doping kontrole. Preko sto evra je jedan test i otprilike se na takmičenjima uradi deset testova od 30-40 učesnika. Vadi im se krv i šalje se na analize. Vidljivo je kod onih koji se dopinguju steroidima. Ja idem čista srca, pošteno. Ja radim ovo zato što to volim.

Ona kaže da ne samo u sportu već i u životu nikada nije, niti će uraditi nešto na prevaru. 

– Jako verujem u Boga, u poštenje, u pravdu. Često mi kažu da verujem u Deda Mraza. Nek verujem. Ja mislim da dobrota pobeđuje. Borim se za dobrotu i fer plej, ističe Borka. 

Ova snažna žena, preko dana radi u Regionalnoj privrednoj komori Pančevo. Već 16 godina stranke dočekuje osmehom i ljubaznošću, toplom šoljom čaja ili kafe, a još toplijim rečima. Za njih ima samo reči hvale, a kaže da se oni diče njenim uspesima i da je zaista obožavaju. Borka ističe da sve što je do sada uradila je uspela zahvaljujući velikoj podršci porodice, trenera, prijatelja i kolega sa posla.

– Volim da širim dobrotu. Volim da pomažem ljudima. Meni su zbog pozitivnog načina razmišljanja svuda vrata otvorena. Ljudi me dočekuju sa osmehom, zagrljajem i poljupcem. Strašno volim da zagrlim i kada vidim ljude, vidim da me vole, rekla je Borka i poručila nam: 

– Kada nekom pomogneš, ne mora ništa da ti kaže. Dovoljno je samo da te pogleda. To je takva radost, koja je neprocenjiva. 

Ništa ne može da zameni ljudsku dobrotu. Ima onih koji te srcem dočekaju, razgovaraju s dušom, a kad se rastanete osećate se da ste postali bolji ljudi samo zato što ste ih upoznali. Takva je ova žena, čije samo ima govori da je borac. Ona je zaposlena u Privrednoj komori Pančevo, dvostruka prvakinja Srbije u obaranju ruku, maser, majka, prijatelj i, što je najvažnije, dobar čovek. Ovo je priča o Borki Dakić.