Budućnost lokalnih budžeta za životnu sredinu

Najavljeno spajanje naknade za zaštitu životne sredine na lokalu sa porezom na imovinu moglo bi da dovede u pitanje ulaganja u životnu sredinu u opštinama i podstakne nenamensko trošenje, ocenila je nevladina organizacija „Stanište“ iz Vršca. Ovo rešenje predviđeno je nacrtom Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Međutim, mnoga pitanja su i dalje otvorena, poput toga ko će i na koji način određivati iznos koji će se od naplaćenog poreza prebacivati za životnu sredinu.

Lokalne samouprave, prema sadašnjim priopisima, imaju budžetske fondove za životnu sredinu koji se finansiraju iz dve naknade – za zagađenje životne sredine i iz naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine. Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za SO2, NO, praškaste materije i odloženi otpad republičke su naknade od kojih se 40% prosleđuje lokalu, dok je naknada za zaštitu životne sredine u celini prihod lokala.

Nacrtom Zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđeno je da se naknada za zaštitu životne sredine na lokalu koja je izvorni prihod, integriše u porez na imovinu. Cilj toga je uvođenje finansijske discipline a „centralizovanje” prihoda se objašnjava namerom države da se obuzda nenamensko trošenje para na lokalu i obezbedi racionalno korišćenje sredstava. Čitajte na sledećem linku.

Planirano spajanje naknade za zaštitu životne sredine na lokalu sa porezom na imovinu moglo bi da dovede u pitanje ulaganja u životnu sredinu u opštinama i podstakne nenamensko trošenje, ocenila je nevladina organizacija „Stanište“ iz Vršca.