Činjenice o šećeru koje sigurno niste znali

Da li ste znali… … da prirodno prisutni šećeri nisu zdraviji od dodatih (slobodnih) šećera? Šećeri se ponekad označavaju kao „prirodni“ ili „dodati“ i ti se izrazi dovode u vezu sa „više ili manje zdravim šećerima“, ali neispravno je označavati šećere na taj način. Radi se o tome da su dodati šećeri dobijeni ili proizvedeni iz prirodnih izvora, na primer glukoza ili fruktoza iz meda ili povrća, laktoza iz mleka i mlečnih proizvoda, saharoza iz voća, šećerne trske ili šećerne repe. To znači da je struktura svih šećera ista, nezavisno od toga da li je na primer prisutna prirodno u voću ili dodata prilikom pravljenja kolača. … da nije moguće biti zavistan od šećera? Stručnjaci se slažu da zavisnost od pojedinih komponenti hrane kao što je šećer najverovatnije ne postoji, ali sasvim sigurno postoji zavisnost od jela. …da šećer ne izaziva hiperaktivnost? Mnogi roditelji veruju da šećer doprinosi hiperaktivnosti kod dece, međutim za tu tvrdnju ne postoje naučni dokazi. S druge strane ova asocijacija je duboko ukorenjena u uverenjima roditelja. Kao što je pokazala jedna studija, roditelji dece kojima je rečeno da su njihova deca pila sokove koji sadrže šećer su ocenili ponašanje svoje dece hiperaktivnijim dok su deca u stvari pila pića koja nisu sadržala šećer. … da je šećer glavna hrana za naš mozak i naše mišiće? Ugljeni hidrati imaju važnu ulogu u našem telu, a naš mozak zavisi od stalnog dotoka glukoze iz krvotoka. Mozak odraslog čoveka koristi oko 140 grama glukoze dnevno, što može iznositi do polovine ukupnog dnevnog unosa ugljenih hidrata. Postoji nekoliko studija koje su pokazale da je unos hrane bogate ugljenim hidratima ili pićima koja sadrže šećer povezan s poboljšanjem pamćenja, reakcija na nadražaje, koncentracije i drugih mentalnih funkcija te da smanjuje osećaj umora. … da šećer ne uzrokuje dijabetes? Dijabetes tipa 2 ima snažnu genetsku podlogu, a njegovi simptomi su povezani s godinama života, gojaznošću, posebno u predelu stomaka, nedostatkom fizičke aktivnosti i nepravilnom ishranom. Ne postoji uzročno posledična povezanost između ukupnog unosa šećera ili pojedinih vrsta šećera i nastanka dijabetesa, a danas je umeren unos šećera, kao dela uravnotežene ishrane, dozvoljen u planu ishrane dijabetičara koji svoju bolest drže pod kontrolom. … da nije moguće biti zavistan od neke hrane? Iako se zavisnost od hrane često navodi kao uzrok povećanja slučajeva gojaznosti, naučna istraživanja otkrila su da osobe s prekomernom telesnom težinom ne pokazuju bihevioralne ili neurobiološke znakove karakteristične za zavisnost. Veruje se da važnu ulogu kod većine osoba koje su sklone prejedanju ima okolina, odnosno dostupnost prijatne i ukusne hrane i pića, te snažna kultura konzumacije hrane koja podstiče na prejedanje.

N.N.