Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta.

Širom sveta, hiljadama ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja su narušena ljudska prava. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici.

Slogan ovogodišnje kampanje „Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem” ima za cilj podizanje svesti šire društvene javnosti kako bi se omogućio dostojanstven život osobama sa mentalnim poremećajem, život u društvu gde se poštuju ljudska prava, sa obučenim profesionalnim kadrom, gde se uvažava pravo na informativni pristanak na lečenje, gde su korisnici uključeni u planiranje, organizaciju i praćenje službi mentalnog zdravlja, gde postoji javno zagovaranje kroz osnivanje udruženja korisnika i gde se ove vrednosti promovišu kroz organizovanje kampanja javnog informisanja.
Mentalno zdravlje se može koncipirati kao stanje dobrobiti, gde svaka individua postaje svesna njegovih ili njenih sposobnosti, može da se nosi sa normalnim stresom u životu, u stanju je da radi produktivno, te je sposobna da ostvari lični doprinos za svoju zajednicu.

Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnogi od njih pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja.

Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih javnozdravstvenih problema. Razlozi leže u činjenici da je depresija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji: u najvećem broju slučajeva (67%) depresije su rekurentne ili su hroničnog toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često (kod 10% do 15% depresivnih osoba) završavaju se samoubistvom a neretko se javljaju udruženo s drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije depresija je četvrti najčešći uzrok „godina života izmenjenih zbog invalidnosti”, a procenjuje se da će do 2020. godine biti na drugom mestu.

Procenjuje se da je 70 miliona ljudi u svetu zavisno od alkohola, da oko 50 miliona ima epilepsiju, a 24 miliona šizofreniju (u svim sredinama sveta, razvijenim i nerazvijenim, što čini oko 1% stanovništva). Milion ljudi izvrši samoubistvo svake godine, a 10–20 miliona pokušava da se ubije. Ne sme se zanemariti ni veliki broj osoba koje imaju neki oblik duševne zaostalosti.

Oko 20% populacije dece i adolescenata na svetu ima neki poremećaj vezan za mentalno zdravlje. Oko polovina mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine. Neuropsihijatrijski poremećaji su među vodećim uzrocima invalidnosti kod mladih ljudi na svetu. Ipak, zemlje sa najvećim procentima stanovništva mlađeg od 19 godina raspolažu sa najmanje resursa za mentalno zdravlje. Većina nerazvijenih i srednjerazvijenih zemalja ima samo jednog dečijeg psihijatra na 1 do 4 miliona stanovnika. Smatra se da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem. Zbog svega toga, prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja od ključnog su značaja za svaku zajednicu.
Mentalni poremećaji utiču na funkcionisanje jedinke i uzrokuju ne samo emocionalnu patnju nego i smanjenje kvaliteta života, otuđenost, stigmu i diskriminaciju. Njihov uticaj proteže se na čitavu zajednicu i predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret. Mentalni poremećaji su često povezani sa dugotrajnim lečenjem, odsustvovanjem sa posla, nezaposlenošću i smanjenjem produktivnosti, što sve utiče na emocionalno i ekonomsko stanje članova porodice koji neguju obolele, kao i na povećanje troškova zajednice.

Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja neophodno je da se veća pažnja posveti prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja sredstava. Mentalno zdravlje je nacionalni kapital i presudno je za sveobuhvatno blagostanje osoba, društava i država i predstavlja nacionalni kapital. Zato zaštita mentalnog zdravlja mora predstavljati neophodan i značajan aspekt sveukupnog sistema zdravstvene zaštite, odnosno javnog zdravlja.