Danas je Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi te bolesti prisutnost 3 umesto 2 hromozoma, na 21. hromozomskom paru. Procenjuje se da oko 2.000 ljudi u Srbiji ima Daunov sindrom.

Daunov sindrom je genetski poremećaj koji je dobio ime po doktoru Džonu Lengdonu Daunu, koji ga je kao posebno stanje otkrio 1866. godine.

Daunov sindrom utiče na normalan fizički razvoj deteta i prouzrokuje blage poteškoće u učenju. To je stanje koje traje čitav život , a razvija se još dok je dete u materici. Deca koja su rođena sa Daunovim sindromom imaju više šansi za razvoj ostalih oboljenja od kojih su neka opasna po život.

Specifične fizičke odlike deteta sa Daunovim sindromom su koso postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, ugnuta baza nosa, mala usta, široke šake i kratki prsti. Kod ove dece je uočljiva hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova. Važno je napomenuti da pored opisanih i uočljivih fizičkih karakteristika na osnovu kojih se može posumnjati na Daunov sindrom, konačna dijagnoza mora da se zasniva na analizi kariotipa ćelija.

Kod osoba sa Daunovim sindromom povećan je rizik od nastanka leukemije, veoma često prisutne su anomalije srca (40 odsto), poremećaji rada organa za varenje (suženje jednjaka) i štitaste žlezde. Ove osobe su podložnije infekcijama grla, nosa i uha (upala srednjeg uha), koje mogu da ugroze sluh deteta, što se negativno odražava i na razvoj govora. Visok i sužen nepčani luk, mala usna duplja, uvećan jezik i hipotoničnost u kombinaciji sa već pomenutim oštećenjem sluha dovode do teškoća u artikulaciji. Govor se razvija sporije, s tim da je razumevanje uvek bolje razvijeno u odnosu na ekspresivni govor.

Deca sa  Daunovim sindromom su posebno osetljiva tokom prvih godina svog života. Oko 15 odsto ove dece umre tokom prve godine života, obično zbog komplikacija koje proizilaze od urođenih srčanih bolesti. Tokom napretka kroz terapiju, prosečan životni vek osoba sa Daunovim sindromom doseže do 50 godina.

Način na koji je dete prihvaćeno u porodičnom krugu, pozitivno utiče na razvoj komunikacije, usvajanje dnevnih životnih veština i uspešnije uklapanje u socijalno okruženje. Podrška šire društvene zajednice neophodna je kako bi se ovakvom detetu omogućilo da socijalne interakcije ostvari i van porodičnog kruga.

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi te bolesti prisutnost 3 umesto 2 hromozoma, na 21. hromozomskom paru. Procenjuje se da oko 2.000 ljudi u Srbiji ima Daunov sindrom.