Dva mesta u Srbiji u julu zabeležila najtoplije dane u istoriji merenja – jedno je u južnom Banatu
U subotu, 26. jula, u Kruševcu je izmereno 44 stepeni Celzijusa, a u Banatskom Karlovcu 42 stepena. Nijedan dan otkako se vodi evidencija na ove dve stanice nije bio topliji.
Podeli vest:
Prošlonedeljni žestoki toplotni talas u Srbiji kulminirao je u subotu, 26. jula. Na polovini od ukupno 28 glavnih meteoroloških stanica – od Smederevske Palanke preko Negotina do Vranja – tog dana temperature su premašile 40. podeljak na Celzijusovoj skali, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
U ovom naletu vrućina oboreni su rekordi širom Srbije, ali verovatno je najupečatljivije kada „padne“ tzv. apsolutni maksimum. A to se desilo na dva mesta, od kojih je jedno u centralnim delovima zemlje, a drugo u Vojvodini, tačnije u južnom Banatu, piše Klima 101.
Uz izmerenih 44 stepena, stanovnici Kruševca su 26. jula doživeli najtopliji dan u lokalnoj istoriji merenja. Pored toga, ovaj grad bio je u subotu ujedno i najtoplije mesto u zemlji – uz Leskovac, Niš i Ćupriju gde se merilo od 43,6 do 43,8 stepena.
Poređenja radi, najviša temperatura koju je RHMZ do sada evidentirao kod nas je tek nešto viša – 44,9 stepeni. Ovo je zabeleženo 24. jula 2007. u Smederevskoj Palanci.
Lokalni istorijski rekord oboren je i u Banatskom Karlovcu sa temperaturom od 42 stepena Celzijusa.
Zabeležene temperature su i preko 14 stepeni iznad julske normale. Naime, srednje maksimalne temperature za jul, za period od 1991. do 2020. godine, u Kruševcu i Banatskom Karlovcu iznose 29,5 i 29,1 stepeni.
Premda Beograd i Niš pamte toplije dane, ne pamte topliji 26. jul. Naime, kako pokazuju merenja sa sajta Weather and Climate, ove godine i u Beogradu i u Nišu srušen je datumski rekord uz temperaturu od 38,6 i 43,7 stepeni Celzijusa.
Međutim, vreme tokom vikenda nije samo bilo ekstremno toplo, već i promenljivo.
Iako su temperature u međuvremenu pale, za Srbijom je četvrti toplotni talas ovog meteorološkog leta (jun-avgust). A toplotni talasi beležili su se i u onom hladnijem delu godine: tri u januaru, od kojih se jedan nastavio i početkom februara, kao i jedan u martu.
Tako smo već za sedam meseci ove godine ne samo višestruko premašili nekadašnji prosek (1961-1990) od 0,7 toplotnih talasa godišnje, već i skorašnje normale (2011-2020) od četiri toplotna talasa godišnje.
Toplotni talas definiše se kao niz od najmanje šest uzastopnih dana sa izrazito visokim maksimalnim dnevnim temperaturama u odnosu na prosek.
Podeli vest:
