U Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, objašnjavaju da se u Vojvodini retko štite objekti u kojima su stradali heroji, već to pravo pripada kućama u kojima su rođeni. Ovde još napominju da su svi spomenici, spomen-ploče i objekti do 1991. godine tada važećim zakonom, automatski išli pod zaštitu, a da je novim regulativama to promenjeno.
„To je neprihvatljivo i vređa sve nas koji poštujemo žrtve Drugog svetskog rata, ali nema čuđenja, samo tuge i srama zbog zanemarivanja te prošlosti. Mi imamo neka uveravanja da će bar spomen-ploča ostati na novom objektu. Širom Pančeva nekada ih je bilo oko 40, a tek 12 ih je sačuvano”, kaže za „Politiku” Miladin Stanimirović, predsednik Udruženja atifašista Pančevo.
Stevan Jovanović Stevica rođen 29. maja 1916. u Velikom Bečkereku. Studirao je Medicinski fakultet u Beogradu. gde pristupa naprednoj studentskoj omladini, a 1937. i Komunističkoj partiji. Nekoliko puta policija ga je hapsila i premlaćivala. U Pokrajinski komitet KP izabran je 1940. i poslat u južni Banat, u Pančevo, da organizuje ilegalni rad. Nakon okupacije, direktno učestvuje u pripremi ustanka u Vojvodini, sa Žarkom Zrenjaninom i Slavkom Munćanom. Kada je Munćan ubijen u Vršcu, Jovanović preuzima njegovu dužnost sekretara okružnog komiteta. Za njegovu glavu, Nemci su raspisali ogromnu nagradu, od 10.000 rajhsmaraka.
„Utočište je našao kod patriote Slavka Bokšana, simpatizera pokreta otpora. Slavkova žena je bila Nemica, ona je Jovanovića i prijavila policiji. Okupatori su na katolički Božić 1941 opkolili kuću. Pozvali su ga da se preda, došlo je i do pucnjave u kojoj je Jovanović stradao”, priča istoričar Srđan Božović, viši kustos Narodnog muzeja u Pančevu. Slavko Bokšan je uhapšen, a potom obešen na trgu u Pančevu. Njegova žena Ana, posle rata osuđena na smrt zbog izdaje i streljana. Stevan Jovanović je 1949. proglašen za narodnog heroja. Jedna ulica, osnovna škola, medicinska škola i kasarna u Pančevu nose njegovo ime, a bista u njegovu čast postavljena je u Gradskom parku.
„U Pančevu ima još primera nebrige prema uspomeni na ljude koji su dali život za slobodu. Nezaštićena je i kuća u kojoj je živeo narodni heroj Marko Kulić. Spomen-tabla je nečitljiva, kao i ona na spomeniku narodnom heroju Paji Marganoviću, kome su oduzeli i ulicu” napominje, istoričar Srđan Božović.