Energija i pristupačnost motivišu pacijenta da izabere stomatologa na duže staze

Trenutna situacija u oblasti stomatologije ne ostavlja veliki prostor za nadu mladim doktorima da će svoje iskustvo nakon studija sticati u državnoj službi. Iako je stomatologija jedna od najprofitabilnijih grana medicine, ona je doživela svojevrstan krah, pa se većina mladih zapošljava u privatnim ordinacijama ili, ako su u mogućnosti, otvaraju privatnu praksu kako bi ostvarili svoje profesionalne ciljeve. Jedna od njih je Julija Radanović, stomatolog i vlasnica stomatološke ordinacije „Dental Factory“, koja je još za vreme studija shvatila da sistem nije dobro uspostavljen i da je nemoguće ući u državnu stomatologiju, a što je još tužnije – da to niko više ni ne želi.

– Ja sam o svemu dugo razmišljala. Svako želi da ima nešto svoje, da nekako napravi svoju svakodnevnicu najboljom mogućom i da pruži najviše što može. Dok sam studirala počela da volontiram u jednoj privatnoj ordinaciji, a nakon toga sam nastavila obavezni doktorski staž kada sam završila fakultet. U jednom trenutku sam istovremeno stažirala i volontirala u toj privatnoj oridinaciji. Tih godinu dana je bilo prilično teško za mene u smislu slobodnog vremena, ali mi je to davalo neku snagu i volju za nešto bolje sutra što me čeka. Da što pre dođem do nekog većeg iskustva, do šireg dijapazona pacijenata sa raznim problemima, da sutra kada krenem da radim privatno mogu da budem sigurna da u svakom trenutku svakome mogu da pomognem, na neki način. E tu sam zapravo shvatila tu bitku privatne i državne stomatologije i te različitosti u mogućnostima zapravo, rekla je dr Julija.

Kao najveći problem sa kojim se jedan preduzetnik u oblasti stomatologije može suočiti je količina novca koja je potrebna da se uloži u jednu stomatološku ordinaciju da bi uopšte počela da radi. Iako je aplicirala za subvenciju, kada je ideja u otvaranju ordinacije počela da se rađa, kako ona objašnjava, bez pomoći porodice u samom početku, ipak ne bi uspela. Za većinu oblasti poslovanja dobijanje subvencija je prilično jednostavan proces, u slučaju otvaranja stomatološke ordinacije ipak nije bilo tako.

– Kada je lokal bio pred završetak radova, ja sam predala papire Ministarstvu zdravlja, gde sam već morala da imam sve aparate, da budu postavljeni, kao i sve moguće materijale koji se koriste u stomatologiji, lekove i sl. Sve sam to morala da obezbedim, jer se subvencija dobija tek nakon otvaranja firme. Što je potpuno kontradiktorno. S druge strane, čekala sam skoro tri meseca da inspektor iz Ministarstva zdravlja dođe, a subvenciju sam papirološki već dobila krajem decembra, gde su mi rekli da u roku od dve naredne nedelje moram da otvorim firmu. Što je bilo nemoguće. Ta sredstva su morala da budu dodeljena pre Nove godine, kada je bio poslednji rok. Na kraju sam rešenje od Ministarstva zdravlja dobila u martu, kada sam već uveliko bila odbijena za subvenciju, objašnjava dr Julija.

Na svu sreću, kako ona kaže, posao se vrlo brzo razvio, i jedina poteškoća sa kojom se sada susreću je niska platežna moć građana. Organizacija posla, plaćanje poreza, kontakti sa inspekcijom su stvari koje su postale rutinske, ali kao i u svakoj privatnoj firmi, zaposleni, pa i vlasnici, ne rade isključivo samo jedan posao. Pa je tako ova zubarka, ujedno i neko ko se bavi administrativnim poslovima – odlazak u banku, uplata pazara, vođenje knjige bolesnika, tromesečni i šestomesečni izveštaji, kontrola kase. U sklopu ordinacije nalazi se rentgen za snimanje zuba, pa su neophodne i kontrole jonizućeg zračenja. Iako zvuči komplikovano, u teškoj materijalnoj situaciji kakva je u Srbiji, više obaveza znači da posao dobro funkcioniše.

– Moja zamisao je bila da pacijent u Pančevu, kad ode u neku stomatološku ordinaciju, može da dobije sve na jednom mestu. Lakši pacijenti i sada imaju tu mogućnost u bilo kojoj ordinaciji, ali ja sam htela da zaokružim stomatologiju, uopšte, da kada pacijent dođe u našu ordinaciju nema potrebe da ide bilo gde drugde. Kako u smislu dijagnostike, snimanja zuba, tako i u smislu lečenja bolesti usta, bolesti zuba, ortodonacije, hirurgije, protetike i dečije stomatologije. Kod nas cela porodica može da se leči na jednom mestu, kaže doktorka.

Doktorka Radanović smatra da osim usluga koje pružaju je takođe veoma bitna energija koju zaposleni imaju, jer pacijenti u velikoj meri na osnovu tog kriterijuma biraju svog lekara.

– Pacijent ne zna šta mu se radi u ustima, jer samo bol i kratak vek nekog rada može da ga navede da posumnja u svog stomatologa. Ali ta energija zapravo i ta pristupačnost stomatologa motivišu pacijenta da izabere stomatologa na duže staze.

Kao neko ko brani čast ove profesije, dr Radanović smatra da se doktori koji rade u Domu zdravlja, u odnosu na privatne stomatologe, nalaze u vrlo nezavidnoj situaciji, jer oni nemaju mogućnost izbora da donesu velike promene. Ta nemogućnost da izaberu savremeniji materijal koji bi koristili u svom radu ih često dovodi u stanje da budu degradirani. Kako ona smatra, vrlo često se to ne odnosi samo na materijal i tehniku, već i u fizičku nepristupačnost ordinacija pacijentima koji se tamo leče. Starim licima i osobama sa invaliditetom je skoro nemoguće da se popnu na više spratove, a kako doktorka Radanović smatra, prva i osnovna stvar je da lekar bude svima dostupan.

U vremenu kada je nezaposlenost velika i kada vlada mišljenje da mladi ljudi ne žele da rade, ovakvi primeri nam ukazuju da to nije tačno. Svaka investicija u obrazovanje i porodični biznis višestruko je isplativa. Ono što je ključno je samo volja i ljubav prema poslu koji se radi, a to će te definitvno osetiti kada samo zakoračite u ordinaciju dr Julije.

Trenutna situacija u oblasti stomatologije ne ostavlja veliki prostor za nadu mladim doktorima da će svoje iskustvo nakon studija sticati u državnoj službi. Iako je stomatologija jedna od najprofitabilnijih grana medicine, ona je doživela svojevrstan krah, pa se većina mladih zapošljava u privatnim ordinacijama ili, ako su u mogućnosti, otvaraju privatnu praksu kako bi ostvarili svoje profesionalne ciljeve.