Glogonjski povrtari u potrazi za sezoncima

Dok svakodnevno moraju na pijace da prodaju dospelo provrće iz plastenika, povrtari traže radnu snagu za pripremu zemljišta, prenošenje rasada i setvu u povrtnjacima.

Glogonjski povrtari izlaze iz svojih plastenika, zasnivaju novi ciklus proizvodnje na otvorenom i dovijaju se kako da na njive dovedu dovoljno sezonskih radnika. Posla koji treba obaviti u kratkom i optimalnom roku je mnogo, a radne snage malo. Situaciju komplikuje zapošljavanje mladih meštana van sela, a dobrog sezonca teško je pronaći. Sada je počela i priprema zemljišta, treba obaviti setvu i preneti rasad u povrtnjake.

„Neće više niko da radi. Obećavaju oni nama, obećavamo mi njima, dajemo kaparu, tražimo i pričamo telefonom ceo dan. Te ovaj ne može, ali zna drugog koji bi mogao… Generalno malo je dobrih radnika. Ono što dospeva u plastenicima treba prodati na pijaci, a čeka nas da rasad presadimo u bašte na otvorenom. Posao treba uraditi brzo u ograničenim i optimalnim rokovima i tada nam treba pomoć”, kaže za „Politiku” povrtar Dorel Topal. On kaže i da radnici uglavnom stižu s juga i iz istočne Srbije. Lakše ih je naći kada se skuplja letina nego sada. S druge strane, proizvođači ovde šire zasade, pa je i nadničara potrebno više.

U međuvremenu, pojavili su se i strani radnici. Oni dolaze u grupama i samo prošle godine ih je oko 1.000 bilo angažovano u poljoprivredi. Prema podacima NALED-a, većina ih je iz Uzbekistana i Indije, a da bi bili angažovani, nije im potrebna radna dozvola, već samo evidencijski broj. Poslodavci tvrde da se po radnim sposobnostima ne mogu porediti sa našim radnicima.

„Nikad ne reci nikad, ali preferiram naše radnike. Možete da se sporazumete, a i naši su pouzdaniji. Imali smo ovde u selu slučaj da se stranci jednog jutra nisu ni pojavili na poslu, samo se pokupili i otišli. Bila je to velika grupa, a mi smo ostali u problemu. Stojimo sa poslom i ne znamo šta dalje, a svaki dan propusta vodi u rizik. Nemamo sigurnost da će ti ljudi da odrade posao do kraja.” Topal napominje i da se gazde domaćinski odnose prema radnicima i obezbeđuju im dobre uslove, zaradu, smeštaj i hranu i obaveznu prijavu na portalu Poreske uprave, jedinstvenoj bazi podataka, koji funkcioniše već tri godine.

 Do sada je, na ovaj način, prema podacima NALED-a, angažovano više od 74.000 radnika, samo prošle godine više 34.000 ljudi, od toga 2.000 stranaca. Procedura je jednostavna, od dobijanja naloga na portalu, do unošenja nekoliko podataka o radniku, vrsti i vremenu trajanja posla. Pravila su jednaka za sve, a nezavisno od dnevnice koja ne može biti manja od utvrđene minimalne po satu, plaća se isti porez. Prijava garantuje i penziono i socijalno osiguranje, dok zdravstveno važi samo u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti. Slovo zakona dalje kaže da „sezonci” ne mogu biti angažovani duže od 12 sati u toku radnog dana i da im poslodavac mora omogućiti pauzu od najmanje 30 minuta. Konačno, zakon ne ostavlja dileme ni šta se podvodi pod sezonski rad, te predviđa da radnik može biti angažovan najviše 120 radnih dana godišnje. Za to vreme ne briše se iz evidencije nezaposlenih, niti mu se obustavlja isplata novčane naknade Nacionalne službe za zapošljavanje, koju je ostvario za vreme privremene nezaposlenosti. Na sezonskim poslovima mogu biti angažovani i mlađi od 18 godina, ali uz pismenu saglasnost roditelja, potvrdu da su zdravstveno sposobni za rad, kao i da takav rad ne ugrožava njihovo zdravlje, moral i obrazovanje.

Dok svakodnevno moraju na pijace da prodaju dospelo provrće iz plastenika, povrtari traže radnu snagu za pripremu zemljišta, prenošenje rasada i setvu u povrtnjacima.