Godišnjica Radio Pančeva

Radio Pančevo je 7. maja obeležio 35 godina postojanja, a Grad Pančevo treba da bude ponosan što ima medij koji je bio i ostao informativna kuća, a to znači da ima redakciju koja sama proizvodi program, pravi vesti i emisije. Eksperimentalni program Radio Pančeva u trajanju od sedam minuta prvi put je emitovan 30. aprila 1980. godine, tačno u podne. Tad se čuo glas Radmile Vukelić, koleginice koja je ceo radni vek provela u novinarstvu, a i danas se još time bavi.
Sadašnja ekipa Radio Pančeva, koju čini 13 stalno zaposlenih (od 64 u RTV-u Pančevo) i šest stalnih honorarnih saradnika, na koktelu u Kafe-klubu ,,Dvorište”, dočekala je prijatelje radija jer radio je prijatelj.

Povodom ovog jubileja, Pančevcima smo poklonili (ponovo) striming, program na internetu, pa naši sugrađani širom planete (ponovo) mogu da nas slušaju.

Koleginica Dobrila Jovanović, defektolog, samo dan pre rođendana – 29. aprila, donela je Radiju, ali i Pančevu još jedno priznanje. U Skupštini Grada Beograda, Savez slabovidih i slepih Srbije ,,Beli štap” uručio joj je priznanje za emisiju ,,I mi smo tu”, posvećenu osobama s posebnim potrebama. Radio Pančevo dobio je ovo priznanje zato što već 15 godina ima takvu emisiju u svom redovnom programu, što znači da takvi, budimo uskreni, nekomercijalni sadržaji ne zavise od projekata i lokalnih političara, već su, u ovom slučaju, deo redovne programske šeme.

Danas je svima teško. Svako vreme je najteže, pa tako i ovo naše. Teško je i radiju. Tu, pre svega, mislim na one kojima su osnivači lokalne samouprave, i to ne zbog toga što nas čeka privatizacija (od 2007. je RTV Pančevo u tom procesu), već zbog toga što smo, s jedne strane, kao javno preduzeće uljuljkani (ne mislim na stalni izvor prihoda, jer plate su bedne, već na sve druge privilegije koje zaposleni u javnom sektoru imaju, a to je napr. dva slobodna dana nedeljno, radno vreme od – najviše osam sati dnevno, ceo iznos plate se uplaćuje na račun, plaćen put…), a s druge strane, nedovoljno komercijalni (što ne umanjuje umetnički kvalitet u napr. muzičkom delu, ali svakako u govornom sa gostima, i da, u organizaciji, ličnom marketingu…). Da nam je teško, govori i činjenica da smo na dodelu tog priznanja, kojem su prisustvovali i predstavnici ambasada… Dobrila i ja išle autobusom ATP-a, pravo na crveni tepih. Kao neka vajna uredica platila sam kartu. U oba pravca! Bilo nam je baš kul, a i ,,punk is not dead”! To je taj novinarski život. To kako smo išle stvarno nije bitno, i vi, kao kolege koje tek počinju, to treba da uvek imate na umu. Kao i svi mi. Kao da smo se malo izgubili u tom traženju statusa i jurenju slušanosti, a na vest zaboravili.

Imamo mi još novina, novih ekskluzivnih emisija…. ali pošto ste portal, čitaćemo se još.

Između dva rođendana bih izdvojila i to da smo od oktobra prošle godine postali deo RAB-a Srbije, udruženja koje okuplja oko šezdesetak privatnih i državnih radio-stanica.

Za Radio, ali i Pančevo, značajno je to što u okviru tog udruženja postoji RAB „Pozitiva”, a zahvaljujući njoj lepe, pozitive vesti iz Pančeva i okoline emituju se u više termina, u programima više od 60 radio-stanica članica RAB-a.

Da bude svima jasno, RAB je više od udruženja. RAB je prijateljstvo, a drage kolege s „013info”, kolegijalnost je danas u ovom brzom vremenu s mnogo šturih informacija – svetlo u tunelu ovog neinformisano-robovlasničko-nemoralnog novinarstva. Poooolako, rekao bi novinar i moj prijatelj Vladimir Đoković.

To je ono kada se radujemo da i u ovim teškim vremenima, i na malom tržištu, i pri još manjem obrtu, kažemo jedni drugima – vest. Ali, šta je danas vest? Hajde da vidimo. Da odgovorimo na onih pet pitanja. Radio je prijatelj! I vi to, kolege, znate! I Radio Pančevo ima prijatelje i to čak u Nišu, Beogradu, Beloj Crkvi, Bečeju, Novom Bečeju, Lazarevcu, Užicu…

O privatizaciji namerno ne pišem, iz razloga što nemam informacije. Ni da li ima zainteresovanih, ni da li će se za kupovinu RTV-a javiti neki Markovići, ili neko u ime nekoga… Iskreno, ni ne interesuje me. Čekam da ta informacija osvane kao vest. Što bi moja bivša urednica Marija Andrić rekla: ,,Inficirana si novinarstvom.”

Kraj je novi početak.

Prijatelji, gde je vest danas?

Nezahvalno je izdvajati nešto iz istorije Radio Pančeva, ali nakon konsultacije s kolegama: Od 2008. godine, Radio Pančevo je regionalna radio-stanica za teritoriju Pančeva i Kovina, a emituje 24 sata programa dnevno, informativnu okosnicu čine vesti koje se emituju na svakih sat, „Dnevnik” u osam, centralna informativna emisija „Paralele”, Jutarnji program „Buđenje”, kao i mnogobrojne muzičke emisije.

U prvoj deceniji rada, program Radio Pančeva postajao je sve bogatiji, kvalitetniji i vremenski duži, kako u informativnim emisijama, tako i u muzičko-zabavnom i voditeljskom programu. U drugoj polovini osamdesetih godina, pančevački radio je postao respektabilna lokalna radio-stanica, koja je imala celodnevni program, s posebnim popularnim emisijama koje su emitovane „uživo”. U tom periodu Radio Pančevo je bio jedini lokalni medij koji je imao svoj tamburaški orkestar.

Reporteri Radio Pančeva su direktno prenosili zabranjeni Miting Srba s Kosova, 23. jula 1988, čime su ušli u istoriju jugoslovenskog novinarstva kao prvi radio koji je prenosio protestni skup protiv aktuelne vlasti. Bili su takođe i na licu mesta 9. marta 1991, za vreme velikih opozicionih dešavanja u Beogradu.

Krajem 1993. i početkom 1994. godine, novinari i tehničari Radio Pančeva su se ponovo našli u središtu medijske pažnje. Zbog pokušaja lokalne SPS vlasti da u pančevački radio dovedu partijskog glavnog urednika, usledio je štrajk zaposlenih koji je trajao šest meseci, najduži u istoriji srpskih medija – od oktobra 1993. do aprila 1994. godine. Novinari i tehničari Radio Pančeva nisu dozvolili novoimenovanom glavnom uredniku da uređuje program ni jedan jedini minut.

Tek posle lokalnih izbora krajem 1996. godine i pobede Koalicije „Zajedno”, nova lokalna vlast imenovala je novo rukovodstvo RTV Pančeva.

Pančevački radio je ponovo imao značajnu ulogu za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Nakon zatvaranja Radija B92, samo sedam dana od kada su pale prve bombe, Radio Pančevo je postao najslušanija radio-stanica u glavnom gradu, a program je reemitovan u drugim gradovima Srbije. Pored informativnog programa, bila je važna i smirujuća muzička matrica.

U maju 2000. godine, ukraden je predajnik s Milića brda, pomoću koga je signal stizao do slušalaca u Beogradu.

Posle 5. oktobra 2000. godine, kada je lokalnu vlast osvojio DOS, novinari RTV Pančeva bili su takođe na visini zadatka, jer su izveštavali sa svih protesta i dešavanja za vreme i posle petoktobarskih događanja. Koncept objektivnog i nepristrasnog izveštavanja zadržan je do danas.

Za kvalitet i kreativnost u informativnim i muzičko-zabavnim emisijama, novinari Radio Pančeva su redovno dobijali prestižne nagrade i priznanja na brojnim takmičenjima vojvođanskih radio-stanica, a u prvoj deceniji 21. veka RTV Pančevo dobitnik je nekoliko društvenih nagrada, od kojih treba izdvojiti: nagradu Fondacije „Jug Grizelj”, nagradu Međunarodnog pres instituta u Beču, nagradu „Najotporniji medij”, koju je ovoj medijskoj kući dodelio NVO „Otpor”.

Glodur Radio Pančeva

Marina Dimitrić