U timu istraživača koji na prestižnom Institutu Fransis Krik u Londonu radi na ispitivanjima u oblasti raka pankreasa i pluća nalazi se i jedan Pančevac – Goran Tomić. Ovom timu Goran se pridružio 2017. godine gde proučava mehanizme u osnovi metastaziranja raka.
Goran za portal 013info objašnjava da je oblast kojom se bavi od velikog značaja jer su ovi tipovi raka veoma ozbiljni. Ističe da su neophodni novi lekovi koji će produžiti život pacijenata.
Uprkos tome što je pandemija koronavirusa u velikoj meri usporila istraživanje, projekat na kojem radi se privodi kraju i Goran se nada da će rezultati biti objavljeni do kraja sledeće godine.
„Eksperimenti su bili obustavljeni od sredine marta do juna 2020. Nakon toga, istraživanje je ponovo počelo, ali znatno sporije zbog ograničenja uzrokovanih pandemijom, zbog čega su planovi za dalji profesionalni razvoj prilagođeni novoj situaciji“, objašnjava on.
Angažovan i u borbi protiv koronavirusa
Prema njegovim rečima, sa početkom pandemije koronavirusa i Istitut na kojem radi uključio se u borbu protiv opakog virusa.
„Institut je veoma brzo uspostavio sistem kako bi otpočelo testiranje na koronavirus za lokalne bolnice i za zaposlene instituta. Tu sam proveo nekoliko meseci u okviru tima koji je pomogao u procesu testiranja i analize rezultata jer su tehnike slične onima koje koristim u svakodnevnom radu“, ističe Goran.
Na prestižni londonski institut ovaj tridesetjednogodišnji naučnik došao je nakon doktorskih studija iz onkologije na Univerzitetu u Kembridžu, koje su mu, kako sam ističe, omogućile da se bavim vrhunskom naukom.
„Uslovi u laboratorijama gde sam ja radio su bili odlični. Instituti u Kembridžu i Londonu su globalni centri sa mnogo izvora finansiranja, pa je sloboda da ispitate svoje ideje i rizične projekte velika jer imate mnogo resursa i nezavisnosti u radu. Naravno, uz takve mogućnosti i očekivanja su velika, pa je i atmosfera ponekad kompetitivna i stresna. Naučnici u zemljama gde su ulaganja u nauku manja, poput Srbije, imaju malo prostora za ambiciozne projekte. To znači da morate da pažljivo planirate i raspolažete resursima, što može da ograniči vaše ideje“, objašnjava Goran za portal 013info.
Dobijenje ponude za doktorske studije na Kembridžu smatra jednim od najvećih uspeha, a tamo odlazi nakon osnovnih i master studija na katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Odluka da se ode u inostranstvo nije laka, ali je uteha to što radite na nečemu što može pomoći ljudima jednog dana, kako u svetu, tako i u Srbiji. Prednost karijere u nauci je to što su instituti veoma internacionalni, pa upoznate veliki broj ljudi iz celog sveta koji su u sličnoj situaciji, tako da nikad nisam osećao da ne pripadam“, precizira istraživač.
Iako široj pančevačkoj javnosti ime ovog mladog istraživača nije poznato, priznanja za svoj rad dobio je i u zemlji, ali i u svom rodnom gradu.
Goran je 2011. godine dobio nagradu „Kruna uspeha“ za postignute rezultate na Univerzitetu u Beogradu, a 2019. povodom značajnog jubileja – 60 godina postojanja Medicinske škole u Pančevu proglašen za najboljeg đaka u istoriji ove ustanove.
„Znači mi da je posle toliko godina škola zainteresovana za uspehe svojih prethodnih učenika i njihov profesionalni razvitak jer je njihov uspeh takođe uspeh škole i svih profesora.Nadam se da će ovakva priznanja poslužiti kao uzor sadašnjim učenicima da budu uporni u ostvarenju svojih planova“, naglašava on.
A kako je sve počelo?
Kao i mnogi drugi naučnici, umetnici i stvaraoci u Pančevu, bio je polaznik Regionalnog cetra za talente „Mihajlo Pupin“, a pohađao je i programe „Petnice“.
Još tokom osnovnog obrazovanja Goran se zainteresovao za biologiju, a u okviru Regionalnog centra za talente u Pančevu imao je priliku da proširi svoje znanje. Nakon završetka osnovne škole u Omoljici, upisao je Srednju medicinsku školu u Pančevu.
Interesovanje za biohemiju i nauku kao buduću karijeru počelo je odlaskom u Istraživačku stanicu Petnica, 2004. godine.
„Kao polaznik u Petnici imao sam priliku da prvi put odem van zemlje i prisustvujem naučnom kampu za studente u Nemačkoj“, kaže Goran.
U početku su mu najveća podrška bili roditelji, jer su mu pružili sve uslove da razvije interesovanja za nauku, kao i da mu obezbede finansijsku podršku tokom obrazovanja u Srbiji.
„Bitni ljudi su bili i moji mentori iz Petnice i sa fakulteta, koji su mi dali priliku da se dokažem i ohrabrili me da napredujem. Naravno, veoma bitne osobe u mojoj karijeri su bili moji mentori sa Kembridža, zahvaljujući kojima sam dobio šansu da radim na veoma važnom projektu i to uz kompletnu stipendiju za studije“, nabraja.
Planovi za budućnost
Osim završetka istraživanja koje će omogućiti uspešnije lečenje obolelih od raka pankreasa i pluća, Goran ima i druge planove.
„Kao sledeći korak planiram da obezbedim sredstva za stvaranje sopstvene istraživačke grupe u narednih nekoliko godina, gde bih otpočeo istraživanje u svojoj sferi interesovanja“, ističe.
Iako trenutno nema planove za nastavak karijere u Srbiji, navodi da je uvek otvoren za saradnju sa kolegama iz zemlje i da di mu bilo zadovoljstvo da pomogne u započinjanju projekata ili savetima učenicima i studentima zainteresovanim za nauku.
U timu istraživača koji na prestižnom Institutu Fransis Krik u Londonu radi na ispitivanjima u oblasti raka pankreasa i pluća nalazi se i jedan Pančevac – Goran Tomić. Ovom timu Goran se pridružio 2017. godine gde proučava mehanizme u osnovi metastaziranja raka.