• Tanja Tatomirović: Sitni koraci omogućavaju da odemo dovoljno daleko

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Tanja Tatomirović, komunikolog, direktor je komunikacija za region od 24 zemlje u kompaniji Microsoft. Bavi se odnosima s javnošću već skoro dve decenije, uz iskustvo koje je sticala u medijima, obrazovanju, petrohemijskoj industriji, telekomunikacijama, te IT sektoru. Vodila je kriznu komunikaciju nagrađenu PRiZnanjem 2010. godine, a iste godine je proglašena i za jednu od 50 najvažnijih osoba u digitalnoj televizijskoj delatnosti u Evropi. Vodila je privatizaciju najstarijeg živog nedeljnika na Balkanu, “Pančevca”. Napisala je udžbenik o radio propagandi za vreme vladavine fašizma u Italiji, ekspert je za “employee advocacy”, u slobodno vreme piše za Thrive Global portal, a nedavno je primljena po pozivu u Savet za komunikacije čuvenog Forbes-a. Master studije završila je na FPN u Beogradu, a tri godine doktorskih studija uspešno je obavila na FDU u Beogradu, dok doktorat brani na međunarodnim obrazovnim institucijama. Živi na relaciji Srbija (Pančevo) – Nemačka.

    Šta je po tebi obeležilo 2018. godinu?

    – Niste usamljeni ako se osećate istrošeno ili, čak, razočarano ovom godinom koja se upravo završava. Bila je to godina koja se baš potrudila da isprati veliki broj značajno negativnih vesti kada je u pitanju svetska, ali i domaća scena. Naizgled beskrajna parada samita, kriza, protesta i sukoba dominirala je vestima. Sa druge strane, u IT indistriji smo stvorili trend ako ne svuda primene, a ono razgovora o veštačkoj inteligenciji. Radimo i razmišljamo kako unaprediti svet uz pomoć big data i mašinskog učenja, ali isto tako i kako pristupiti etički daljem razvoju, te kako regulatorno propratiti razvoj veštačke inteligencije.

    Ove godine si dobila veliko priznanje time što si primljena u Forbsov Savet za komunikacije. Koliko je to značajno za tebe u ličnom i profesionalnom smislu?

    – Članovi Forbsovih Saveta dobijaju pristup stručnjacima, pogodnostima i ekspertizi koji su im potrebni da razvijaju profesiju, ali i sebe lično. Pored toga što sam izuzetno počastvovana pozivom da se pridružim Forbsovom Savetu za komunikacije, iznad svega verujem da je ovo sjajna prilika da se profesija odnosa s javnošću i komunikacija dodatno istakne i obogati njena uloga u široj zajednici.

    Ja sam članstvom u Forbsovom Savetu za komunikacije kao profesionalac dobila mogućnost da se vratim i pisanju. Sada je to veliki svetski Forbes, a ne Demokratija, Blic, Pančevac. Razlika je u perspektivi, ali i u stanju medija u kom se nalaze svetski, a u kom domaći mediji.

    U Microsoftu radiš kao rukovodilac komunikacija i zadužena si za više od dvadeset zemalja. Koliko je zahtevno raditi taj posao? Da li je dan dovoljno dugačak za sve obaveze?

    – Rukovodim komunikacijama i filantropskim aktivnostima kompanije u regionu od 24 zemlje. Bila bih skromna ako kažem da nije zahtevno raditi sa timovima u svim tim zemljama, podržati ih u njihovim aktivnostima, voditi kampanje, voditi tim od 12 različitih PR agencija, orkestrirati sve to sa centralom, imati 90% dnevne komunikacije na stranom jeziku… Često mi u jednom danu stigne više stotina e-mail poruka. Dan je ponekad prekratak, naročito kada radite u regionu sa 4 različite vremenske zone, ne računajući vremensku razliku između centralno-evropskog vremena i sedišta naše kompanije, koja je čak 9 sati.

    S druge strane, posao u jednoj takvoj organizaciji omogućava sticanje jedinstvenog iskustva, sagledavanja različitosti zemalja, naroda, jezika, političke i ekonomske situacije, kulture…, a to je nešto što me svakog dana obogaćuje, iako ne mogu da kažem da nema stresa. Ne znam u kojoj bih se drugoj situaciji zanimala za običaje u Kazahstanu, navike u poslovanju medija u Estoniji, ili obrazovni sistem u Sloveniji? Neko bi rekao da su to bespotrebne informacije, ali ne učimo li dok smo živi? Ovaj posao pruža mogućnost i da se posete gradovi koje možda nikada ne bi ste stavili na spisak željenih ili mogućih destinacija… Iako nemam previše vremena da obilazim znamenitosti, važno mi je da osetim duh neke zemlje. I ovaj posao mi je to omogućio. Zahvalna sam.

    Koliko jedna ozbiljna poslovna žena kao što si ti ima vremena za slobodne aktivnosti i odmor? Gde pronalaziš balans?

    – Balans je napraviti sinergiju između privatnog i poslovnog života, granica više ne postoji, radnog vremena nema… Ponekad se bavim sportom, ali veće zadovoljstvo nalazim u bavljenju kućnim ljubimcima, u pisanju, u dobrotvornim akcijama koje ponekad organizujem ili u njima učestvujem. Ima toliko životinja i ljudi kojima treba pomoći… ne možemo okretati glavu.

    Zbog posla veoma često putuješ. Koje destinacije su ti omiljene i gde se rado vraćaš?

    – Vratila sam se nekoliko puta na obalu Pacifika, zbog posla. Sedište kompanije u kojoj radim je u Redmondu, nadomak Sijetla. Iako često kišovit predeo, ovaj deo Amerike je spakovan po mom ukusu, a klima je blaga. Letos sam bila i u Las Vegasu, i osim uzbuđenja zbog leta helikopterom iznad Velikog kanjona, ne mogu reći da sam oduševljena tim šljaštećim kičom Vegasa. A ako se osvrnem na Evropu, tu je uvek i zauvek Amsterdam, ali i moja druga zemlja, Nemačka, sa Berlinom kao sinergijom raznih kultura, nacija i otvorenim mogućnostima i idejama.

          

     

    S obzirom da s baviš digitalnim medijima, koji su danas veoma važni za funkcionisanje u svakom smislu, kako vidiš pravac u kom će se društvo razvijati. Koliko nam je digitalizacija pomogla, a koliko odmogla?

    – Mnogo se priča o digitalnoj transformaciji. To više nije cilj, to je svakodnevica. To je olakšanje funkcionisanja svega u životu – i proizvodnje, i prodaje, i nauke, ali i života običnog čoveka. Ako nam digitalizacija uopšte u nečemu odmaže onda je to taj smanjeni fizički kontakt sa ljudima, jer, usmereni na digitalne medije i društvene mreže, ostajemo sve više sami sa svojim tabletima, telefonima i računarima u svoja četiri zida. Ali, i to je lični izbor, kao i izbori šta ćemo jesti, za koga glasati, da li ćemo živeti ovde ili negde drugde, sa kim ćemo provesti starost. Kada ima volje, stvari se rešavaju, a činjenice prihvataju, noviteti usvajaju…

    Da li imaš omiljenu društvenu mrežu ili su sve jednako zastupljene u privatnom životu?

    – Instagram je sjajan. Staviš fotografiju, svi je „lajkuju“, niko se ne svađa kao na Tviteru, niko ne pridikuje i ne deli životne lekcije kao na Fejsbuku. Nema botova, nema političara, biraš kome ćeš da se pokažeš… i ko će tebi da se pokaže.

    Poznato je da si veliki ljubitelj životinja, a takođe i veoma humana u tom smislu. Imaš divne kućne ljubimce koje imamo priliku da viđamo na fotografijama koje objavljuješ na društvenim mrežama. Koliko oni oplemenjuju život i da li stižeš da provodiš vreme s njima?

    – Moji ljubimci su moja porodica. Trudim se da sakupim novac, hranu i nađem dom onim drugima koji to nemaju. Životinje pružaju bezuslovnu ljubav, prijateljstvo, ne zameraju ti čak ni kad nemaš mnogo vremena za njih. Jednako ti se obraduju kada se vratiš posle 5 minuta ili 5 dana. Ponekad bi ljudi mogli da usvoje to neinteresno prijateljstvo, bez emotivnih ili bilo kakvih drugih ucena.

     

    Početkom godine svi donosimo neke nove odluke. Šta su tvoji prioriteti za 2019. godinu?

    – Svaka godina je novi izazov, u svakom smislu… Moj prioritet je da naučim nešto sasvim novo i drugačije, nešto što neće imati direktne veze sa mojim poslom, a doneće mi radost. Imam u planu nekoliko stvari, pa ćemo videti šta je od toga izvodljivo. Nisam pobornik velikih nerealnih želja. Smatram da sitni koraci omogućavaju da odemo dovoljno daleko…

    Tanja Tatomirović, komunikolog, direktor je komunikacija za region od 24 zemlje u kompaniji Microsoft. Bavi se odnosima s javnošću već skoro dve decenije, uz iskustvo koje je sticala u medijima, obrazovanju, petrohemijskoj industriji, telekomunikacijama, te IT sektoru. Vodila je kriznu komunikaciju nagrađenu PRiZnanjem 2010. godine, a iste godine je proglašena i za jednu od 50 najvažnijih osoba u digitalnoj televizijskoj delatnosti u Evropi. Vodila je privatizaciju najstarijeg živog nedeljnika na Balkanu, “Pančevca”. Napisala je udžbenik o radio propagandi za vreme vladavine fašizma u Italiji, ekspert je za “employee advocacy”, u slobodno vreme piše za Thrive Global portal, a nedavno je primljena po pozivu u Savet za komunikacije čuvenog Forbes-a. Master studije završila je na FPN u Beogradu, a tri godine doktorskih studija uspešno je obavila na FDU u Beogradu, dok doktorat brani na međunarodnim obrazovnim institucijama. Živi na relaciji Srbija (Pančevo) – Nemačka.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo

    PANČEVO: Održan protest „Zastani Srbijo“

    Protest „Zastani, Srbijo“, kojim se akcijom zastajanja i blokiranja ulica na 15 minuta odaje pošta poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, održan je i danas na […]