BOŽO DOSTIĆ, SINDIKAT RAFINERIJE NAFTE PANČEVO: Da svi radnici po istom sistemu budu motivisani i nagrađeni za rad

Prošlo je 10 godina kako je NIS, a sa njim i Rafinerija nafte u Pančvu promenila vlasnika. Promena statusa donela je dinamična ulaganja, ali i promene u načinu rada i poslovanja. Koliko je i kako sve to uticalo na radnike, i na rad sindikata RNP bilo je naše prvo pitanje za Božu Dostića, starog i novog predsednika sindikata.

Obeležava se 10 godina od prodaje/svojinske transformacije NIS-a. Šta su Rafinerci dobili u toj deceniji, koliko se način obavljanja posla promenio, da li se i kako promenio Sindikat?

Kao što je poznato, kompanija NIS a.d. Novi Sad je privatizovana 2009. godine, kada je država prodala većinski paket akcija kompaniji Gasprom-Njeft. Dakle, sama privatizacija je bila državna stvar, pripremana je duži vremenski period od strane države, a naš Sindikat je pratio ceo proces kako bi u uslovima jedne tako velike promene zaštitio prava radnika, bilo da su se oni odlučili da uz socijalni program napuste kompaniju, bilo da su se odlučili da ostanu i dalje u njoj. Sa novim vlasnikom uvedeno je korporativno upravljanje, koje je tada predstavljalo novinu u našoj radnoj sredini, a kojoj je bilo potrebno da se svi ubrzano prilagodimo. Ovako velika promena imala je uticaj i na radnike Rafinerije, pre svega zbog čestih organizacionih promena i optimizacija koje su usledile nakon privatizacije, kada je svima nama u Sindikatu prioritet bio da sačuvamo radna mesta i da za one radnike za čije poslove je u novim uslovima poslovanja prestala potreba ispregovaramo promenu radnog mesta i ostanak u kompaniji. Kada je reč o Rafineriji, ovaj zadatak je u najvećoj meri i ostvaren, radnici su zaštićeni, pri čemu smo posebno vodili računa da budu zaštićeni invalidi rada i samohrani roditelji, koji su inače kategorija koju Zakon o radu posebno ne štiti. Logično je da se kod tako velikih promena unutar kompanije, kakva je privatizacija, i Sindikat morao menjati, morao je postati brži u delovanju, profesionalan i istrajan u pregovorima, i sposoban da jasno definiše prioritete za rešavanje.   

Koji su problemi Rafineraca, šta su najčešći problemi, kako Sindikat učestvuje u njihovom rešavanju?

Kao i u svakoj radnoj sredini u kojoj je došlo do promene većinskog vlasnika, načina upravljanja i poslovne filozfije, radnici su pre svega bili suočeni sa potrebom da se i sami prilagode novim poslovnim principima, korporativnom upravljanju koje je usmereno na profit i pobede u jakim tržišnim utakmicama, kao i novim organizacionim rešenjima. To svakako nije bio lak put, zbog čega je Sindikat ulagao niz inicijativa i vodio brojne pregovore sa poslodavcem, kako bi se došlo do najpovoljnijih rešenja kako za zaposlene, tako i za jačanje imidža kompanije, što je u interesu i vlasnika, i radnika. Primera radi, zbog čestih organizacionih promena posebnu pažnju posvećujemo radnim mestima sa povećanim rizikom, i po ovom pitanju su u toku stručne analize i pregovori sa poslodavcem, kako bi se za ova radna mesta utvrdio optimalan broj izvršilaca. Bezbednost i zdravlje na radu su podignuti na najviši nivo, dok je pitanje zarada i sistema nagrađivanja radnika uvek na dnevnom redu za pregovaranje sa poslodavcem, kao što je slučaj u svakoj kompaniji. Naš sindikat nastoji da svi radnici po istom sistemu budu motivisani i nagrađeni za rad i postignute rezultate, i o tome najčešće pregovaramo sa poslodavcem koji, u krajnjoj instanci, odlučuje po ovom pitanju.

Rafinerija u okviru NIS grupe ima dinamičan razvoj. Koliko su zaštićeni zaposleni i njihova radna i ljudska prava, koji su izazovi?

Prava naših zaposlenih štite domaći zakoni, pre svega Zakon o radu, koji propisuje minimalne uslove koje poslodavac mora da ispoštuje. Više od toga se utvrđuje Kolektivnim ugovorom, koji potpisuju poslodavac i reprezentativni sindikat. Upravo iz tog razloga se posebna pažnja posvećuje Kolektivnom ugovoru, u koji nastojimo da uključimo sve mehanizme zaštite radnika koji su u funkciji unapređenja njihovog položaja, posebno u odnosu na minimum koji Zakon propisuje.

Koliko je Sindikat RNP uspeo da proteklih godina ne zaboravi i svoju širu društvenu funkciju, da ostvari solidarnost i prema drugim radnicima Pančeva, Vojvodine i Srbije?

Sindikat Rafinerije nafte Pančevo princip sloidarnosti primenjuje ne samo prema svom članstvu, i ne samo iz oblasti rada, već i znatno šire od toga. Nedavno smo pokrenuli humanitarnu akciju za pomoć našem kolegi za lečenje u inostranstvu, koju smo proširili na brojne prijateljske sindikate. Zahvaljujući ovoj akciji naš kolega je uspeo da ode na lečenje u Južnu Koreju, na klinici koja jedina ima iskustva u tretmanu retkih bolesti. Ovom prilikom želim da se zahvalim svim kolegama iz Rafinerije, jer se zaista veliki broj zaposlenih u veoma kratkom roku uključio u prikupljanje pomoći, čime smo pokazali izuzetno visok nivo kolegijalnosti. Pored toga, Sindikat RNP već tradicionalno četiri puta godišnje organizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi u saradnji sa pančevačkim Crvenim krstom, u okviru koje se uvek odazove veliki broj radnika. Uključujemo se i u akcije na koje nas pozovu drugi sindikati iz Vojvodine i Srbije, i isto tako, u skladu sa mogućnostima, podržavamo humanitarne aktivnosti pančevačkih udruženja.  

U novom ste mandatu, koji su rezultati prethodnog, šta su najčešći ciljevi u novom mandatu?

Prethodni mandat je započet krajem 2014. godine i mi smo se već u 2015. godini suočili sa ozbiljnim problemima nastalim usled pada cene sirove nafte na tržištu, kada su i kod nas nastupili otežani uslovi poslovanja, zbog čega su uvedene mere štednje, kako bi bila očuvana operativna efikasnost. U takvim okolnostima, Sindikat je insistirao da se kao minimum zaposlenima obezbedi postignuti nivo i redovnost isplate zarada i sačuva socijalna i materijalna sigurnost, što je dogovoreno i ispoštovano od strane poslodavca. Kao izuzetno važan rezultat ističemo i dnonošenje Akta o proceni rizika, koji prepoznaje rizike na radnom mestu i definiše mere za njihovo minimiziranje ili eliminisanje. Na ovaj način je omogućeno povećanje stepena bezbednosti na radu, kao i očuvanje svih beneficiranih radnih mesta i mesta sa povećanim rizikom, što za radnike angažovane na takvim radnim mestima istovremeno donosi i druge benefite. Pored toga, Sindikat je u svakom momentu dostupan radnicima za bilo koju vrstu pomoću, počevši od savetodavne, posredničke, pa sve do besplatne pravne pomoći i pomoći u nekim konkretnim problemskim situacijama. Lično za mene, kao predsednika Sindikata RNP, najvažniji rezultat predstavlja podatak da je samo u prethodnom mandatu više od 600 članova naše organizacije dobilo konkretnu pomoć i podršku od Sindikata, u situacijama kada im je to bilo najpotrebnije. Kako nas već na početku 2020. godine očekuje početak pregovora za novi kolektivni ugovor, jedan od naših najvažnijih ciljeva odnosi se na njegovo unapređenje u odnosu na ugovor koji je sada na snazi i usaglašavanje sa novim zakonskim rešenjima. Prava radnika se i dalje najsnažnije čuvaju kolektivnim ugovorima, unapređuju u odnosu na Zakonom zagarantovani minimum, zbog čega je posebno važno sačuvati sva ona prava radnika koja smo do sada uspeli sačuvati, u značajnoj meri i u posebno osetljivim oblastima ih inovirati i unaprediti, i zahtevati implementaciju mehanizama koji će obezbediti nesmetano ostvarivanje ugovorenih prava. U pregovore za novi kolektivni ugovor nastojaćemo da u najvećoj meri uključimo svakog člana Sindikata u predlaganje novih rešenja, dok će za implementaciju predloga u konačni tekst Kolektivnog ugovora odgovornost preuzeti Odbor Sindikata.

Prošlo je 10 godina kako je NIS, a sa njim i Rafinerija nafte u Pančvu promenila vlasnika. Promena statusa donela je dinamična ulaganja, ali i promene u načinu rada i poslovanja. Koliko je i kako sve to uticalo na radnike, i na rad sindikata RNP bilo je naše prvo pitanje za Božu Dostića, starog i novog predsednika sindikata.