ISTINOČEŽNJA: Kosta Mirković

Čak i ako ne pratite ozbiljno sportska zbivanja u gradu na Tamišu, da kažem, najmanje plivanje ili triatlon, verovatno ste čuli ili upoznali junaka ove priče, kao profesora Fizičkog vaspitanja, u OŠ „Branko Radičević“. Uhlebljenje je našao još kao student, menjajući na kratko, na taj način, kolegu, pa, kad je uspešno završio DIF, u srpskoj prestonici, zvanično, počela je i njegova pedagoška karijera.

Ljubav prema sportu, rekoh, najpre plivanju, potom biciklizmu, opredelila ga je baš za ova dva sporta. Kad je tome dodao i trčanje, eto triatlonca u Pančevu. Zna se, manje više, grad na Tamišu, od kad je Nenad Jović, sad već davnih godina, „instalirao“ triatlon na ovim prostorima, toliko se to „primilo“ da je TK Tamiš, bio i ostao, jedan od najboljih u našoj zemlji.

Kostu znam odavno, ali, tek nedavno smo više pričali, na neki način, počeli da se družimo. Svakako, pratio sam njegov sportski angažman, a on me podsetio na jedan detalj, za koji sam, skoro zaboravio, a bitan nam je obojici, u karijeri. Naime, kad sam počinjao sa sajtom „Praštanje uspeha“, prvi veliki uspeh sam ostvario sa rubrikom-Dnevnik Anje Crevar iz Rio de Žaneira. Možda ćete se pitati, pa kakve sad Kosta ima veze s tim? Ima, ima. Naime, on je sa porodicom Crevar stari prijatelj, čak je, mladu šampionku, jedno vreme, na početku njene karijere i trenirao, ali, osobenost se ogleda u činjenici, da je tada, a reč je o 2016. bio u Brazilu, na Olimpijskim igrama, baš sa Crevarima.

Tako, ima tih niti, koje su nas povezale, a da nisam ni bio svestan toga. U poslednje vreme, zainteresovao sam se za jedan Mirkovićev, ne mogu reći hobi, pre je to strast, čak ljubav, a reč je o pravljenju vina. Njegov, nažalost, pokojni otac, probudio je to u njemu. Malo, po malo, od čoveka koji voli da popije čašu kvalitetnog vina, počeo je sam da ga proizvodi. Na jednom parčetu zemlje, zasadio je vinovu lozu, strpljivo čekao, a kad je prvi rod stigao, sa prijateljima je krenuo, brižljivije da razmišlja o sortama i načinu pripreme.

Ne smem sve ni da otkrivam, jer, tajnovitost je često presudna kad je reč o kvalitetu vina koji se pravi, pa neka ostane tako. Elem, u žurbi, nisam stigao da probam sve te sorte, ali jesam rakiju, dunjevaču, koju takođe, sa velikim uspehom( verujte mi na reč) pravi. Sve detalje o destileriji, načinu pripreme i mnogo toga još, najbolje, sami da ga pitate. Plašim se, da ne prenesem nešto pogrešno, a to bi bio greh.

Elem, Kosta Mirković, takav sam ja utisak stekao, sad u srednjim godinama, radi više nego ikad, na mnogim poljima, što me ne iznenađuje, s obzirom na njegovu energiju i sporobnosti. Bicikl je uvek spremen, i još uvek mu je osnovno prevozno sredstvo, a kad sam se ja pojavio, u istom maniru, nedavno, pred njegovom kućom, izazavao sam osmeh na njegovom licu. A, osmeh, čini nas ljudima.

Praštajte i dobra vam sreća!

Čak i ako ne pratite ozbiljno sportska zbivanja u gradu na Tamišu, da kažem, najmanje plivanje ili triatlon, verovatno ste čuli ili upoznali junaka ove priče, kao profesora Fizičkog vaspitanja, u OŠ „Branko Radičević“. Uhlebljenje je našao još kao student, menjajući na kratko, na taj način, kolegu, pa, kad je uspešno završio DIF, u srpskoj prestonici, zvanično, počela je i njegova pedagoška karijera.