ISTINOČEŽNJA: Mačak

Zorana Jovanovića, ne samo u Pančevu, znaju mnogi. Ipak, kad tom imenu i prezimenu dodate njegov nadimak, Mačak, to mnogi, pretvoriće se u svi, makar oni koji iole prate javnu scene Srbije.

Mačak je jedan od naših najuglednijih fotografa. Počeo je u rodnom Pančevu, ali već decenijama, on je čovek koji u kompaniji „Novosti“ prezentuje svoj rad. Po mom mišljenju, pre bih rekao, reč je o pravoj magiji. Teško je u ovo, da kažem moderno vreme, pričati o fotografiji i majstorima koji ih proizvode, zato što, mnogi, mahom mladi, misle da je dovoljno imati dobar telefon, ili aparat i to je to.

Jovanović je reputaciju stekao u nekom drugom vremenu, kad se njegovo umeće, kao i njegovih kolega, više poštovalo. Bio je svedok mnogim ključnim tenucima u raspadu Jugoslavije, političkim procesima, sukobima, tragičnim i srećnim događajima, i uvek na vreme i na pravom mestu. Neke njegove fotografije, u vezi sa Kosovom ili bombardovanjem Pančeva, ušle su u antologiju i tako, njega kao autora, svrstale u galeriju najboljih koje smo ikada imali.

Ko poznaje Mačka, potvrdiće, uvek je u laganoj žurbi, da tako nazovem njegov pokret, kad ide na teren, kao i dok radi, ali to je deo njegovog karaktera i sasvim lepo mu pristaje. Nažalost, nas dvojica nismo nikada blisko sarađivali, najviše zbog njegove zauzetosti. Da vam ne pričam o smenama u kojima radi, odlascima na teren i drugo, ali, tako je. Ipak, makar nekoliko puta godišnje se vidimo. Nekad imamo vremena za kafu, a ponekad, samo na ulici, razmenimo nešto naše(ne bih sada zalazio u detalje). Tad mi priča o svemu šta se dešava na poslu, nekim ljudima i događajima, o kojima nećete mnogo saznati u medijima.

S obzirom da se naš Dušan sve više interesuje za fotografiju, pitao sam, nedavno, Mačka, mogu li da računam na pomoć u vezi sa tim. „Uvek prijatelju moj“-kratko i jasno mi je odgovorio. Kad sam kasnije Dukiju prepričao naš dijalog, bio je više nego srećan. Često, kad razgovaramo o tome, a da bi ga motivisao, da još više razmišlja o fotografiji, kao mogućoj profesiji, kažem mu: „Kad te Mačak uzme pod svoje ima da budeš vrhunski“. Duk se samo smeška. Još malo, valjda će se ta saradnja i ostvariti.

Jedan od važnih segmenata u stvaralaštvu Jovanovića su i izložbe njegovih fotografija. Ima ih sve više, zato što ta dela, dokumenti van serije, ostavljaju trag u vremenu, kakvih nema mnogo, zabeleženih i sačuvanih. Zato je njegova uloga nekada, a rekao bih, posebno sada, kad se u našoj stvarnosti prelamaju razni uticaji, političke igre, ko zna šta sve ne, dragocena. Možda je neko pomislio da u digitalnom svetu ima sve manje mesta za fotografiju, kao medij, ali, veliki je to privid, čak, varka. Uvek će to ostati umetnost, koja se izučava na fakultetima, sa razlogom.

Ako, kojim slučajem, do sad, niste imali priliku da vidite njegov rad, možete to na društvenim mrežama. Samo ukucajte Mačak, biće dovoljno. Gugl ga je odavno prepoznao.

Praštajte i dobra vam sreća!

Zorana Jovanovića, ne samo u Pančevu, znaju mnogi. Ipak, kad tom imenu i prezimenu dodate njegov nadimak, Mačak, to mnogi, pretvoriće se u svi, makar oni koji iole prate javnu scene Srbije.