ISTINOČEŽNJA: Mrkela

Nikad u životu nisam sreo čoveka kao što je Branko Mrkela. Daleko je on od sredovečnosti, a već je u životu ostvario što većina nas, ne bi uspela ni za sto godina. Nije reč samo o marljivosti. Pre bih rekao, izvorno hrišćanstvo je učinilo svoje. Sa samo 18 godina morao je iz Zadra, kao veoma talentovan fudbaler, iz poznatih razloga. Doselio se u Beograd gde je nastavio karijeru. Da ne širim sad priču o njemu kao sportisti, samo ću reći, dugo je igrao u lokalnim klubovima i nešto sa strane.

Meni je njegova biografija mnogo bitnija iz drugih razloga. Svojim borbenim, stoičkim duhom, kao i hrabrošću, rešio je da svoje osećanje optimizma i nepokolebljivu veru, uz suprugu Tanju, ovaplodi kroz njihovo petoro dece. Za jednog Krajišnika to i nije bila nemoguća misija, ali s obzirom da se pre donošenja svake važne životne odluke, već odomaćio u Pančevu, privukao je pažnju. Za njega nije bilo draži iščekivanja. Kao otac i suprug, morao je odmah da prodre u stanje neprestanog žrtvovanja.

Sasvim sigurno, u Srbiji, ima mnogobrojnijih porodica od Mrkela, ali, teško ću da poverujem, a mislim i na čitavu planetu, da je čak četvoro dece: Anastasija, Marija, Marko i Ksenija, okrenuto sportu. Devojčice su atletičarke, a sin fudbaler. Sara je još uvek malena, ali, ne sumnjam da će i ona, uskoro, na stazu. Ne bi bilo fer, a najmanje objektivno, a da ne kažem, deca junaka ove priče su izuzetno talentovana, i svaka u svojoj dobi, predstavlja istinsku vrednost u našoj zemlji. To što postižu sjajne rezultate plod je vrednoće i ozbiljnog rada, ali, njihovo ponašanje u sportu i van njega, pleni još više. Reč je o deci koja svojim činjenjem dobrotu šire kao lančanom reakcijom. Svakako da su u školi, takođe, na najvišem nivou.

Mrekala, kad ga upoznate, a to lako shvatite, zna da živi u surovoj realnosti, ali, teško se slaže sa nepravdom i odsutnošću poštenja. Nedavno smo se sastali, malo pričali o nama, kao ljudima, deci, svojim naslednicima, i lako shvatili šta su nam, obojici prioriteti. Uspeh naših najmilijih, svakako je na prvom mestu, ali, samo uz rad i ljubav. Iskreno, ne znam kako on sve postigne za 24h. Uz privatan biznis, koji mu omogućava da crpi snagu i kreativnost, stalno je i najveća podrška svojojoj talentovanoj deci. Ko ima jedno ili dvoje, zna kako to ide, ali, kad petoro teži postizanju uspeha, onda je to, ipak, nešto potpuno drugačije. Ta, njegova energija, želja da se ne stane, bude uvek na mestu događaja, za mene je izuzetnost najviše vrste.

Njegov život do sada, kao neki stvaralački projekat, koji odlikuje raznolikost interesovanja, to prožimanje dobrote i energije, polako ali sigurno, pretače se na njegovu decu. Tako i oni, ma koliko bilo teško, ne odustaju. Nekako, uvek se dočekaju na noge. Sigurno, na to ima uticaja i njihova gorštačka provenijencija, kao i genetika. Kako bilo, Tanja i Branko su uradili mnogo toga fantastičnog. Nekom titanskom tehnikom, samo njima svojstvenom, ubedili su nas, mene sigurno, da ovo oko nas nije simulacija života, već stvarnost. Vredi se boriti za sopstvene sposobnosti i uspeti. Zato što ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh.

Praštajte i dobra vam sreća!

Slobodan Rora Damjanov

Nikad u životu nisam sreo čoveka kao što je Branko Mrkela. Daleko je on od sredovečnosti, a već je u životu ostvario što većina nas, ne bi uspela ni za sto godina. Nije reč samo o marljivosti. Pre bih rekao, izvorno hrišćanstvo je učinilo svoje. Sa samo 18 godina morao je iz Zadra, kao veoma talentovan fudbaler, iz poznatih razloga. Doselio se u Beograd gde je nastavio karijeru. Da ne širim sad priču o njemu kao sportisti, samo ću reći, dugo je igrao u lokalnim klubovima i nešto sa strane.