ISTINOČEŽNJA: Saša Đerfi

Sve je, junak ove priče, rođeni Pančevac, počeo i uradio na vreme. Kao školski drug, generacija 1966. još u „Isidorinoj“ krenuo je sa ozbiljnim uspesima kao plivač Dinama. On i njegova sestra Magda, odrasli su u naselju Tesla, pa sam ga zapamtio i kao komšiju, ne samo vrednog sportistu.

Đerfi je oduvek imao neku dobru samokontrolu, disciplinu koja je svojstvena ljudima koji, tačno, znaju šta žele u životu. Tako i on, kad je prestao sa aktivnim plivanjem, nije bilo dileme. Davno je to bilo, napustio je rodni grad i preselio se u Englesku, gde i danas živi. Oformio je porodicu, ozbiljno se posvetio stvaranju novih šampiona, u uslovima, o kojima mi, ovde, možemo samo da sanjamo.

Kada je Anja Crevar, pre nekoliko godina, kretala u osvajanje sveta, imao sam priliku da se sretnem sa Đerfijem. Naime, obojicu nas je pozvao, Dejan Crevar, otac mlade šampionke i najbolje srpske plivačice, da se družimo, posle jedne od osvojenih medalja sjajne Pančevke. Tada, još sam više saznao o njegovim rezultatima koje je postigao kao trener, o momcima i devojkama  sa kojima vežba.

Đerfi je tokom karijere, iz Engleske, gde živi i radi kao Head coach у Hastings Seagull SC, odlazio u SAD, ili Katar, da usavrši znanje ili se posveti nekom momku i devojci, koji su ga trebali, jer, hteli su na OI ili SP, pa je tako i bilo.

Svako ko je radio, što bi se reklo-preko, posebno u struci koja je do tančina, već uveliko skenirana, potvrdiće, na oku ste poslodavca. Ne samo, jer, kao, dolazite iz druge zemlje, već sa koliko vi umeća i strasti prilazite tom, konkretnom poslu. Saša je napredovao iz godine u godinu, pa na najrenomiranijim nadmetanjima širom GB, njegovi izabranici, beleže odlične rezultate. Zato i ne čudi što toliko dugo odoleva pored bazena.

Povremeno, s obzirom da se oglašava preko društvenih mreža, razmenimo informacije, jedan o drugom, a meni to znači, jer, toliko mi je prijatelja rasuto po svetu, da više i ne znam, ko je iz naše generacije ostao da živi u Pančevu. Đerfi je, likom, i dalje dečak. Malo se kosa proredila, vid oslabio, ali, crte lica, onakvog kakavog ga pamtim iz mladosti, ne samo da su ostale, već karakteristične su za zadovoljnog i srećnog čoveka.

U novije vreme, da se tako izrazim, ostvario je odličan rezultat sa svojim plivačima, jer, čak njih petoro uspelo je da se plasira u završnicu Britanskog prvenstva, ali i čitavog Komonvelta, koje se nedavno odžlao u Šefildu. Ko se, iole, razume, dobro zna, sjajan je to uspeh jednog Pančevca. Često, kad se tako nešto desi, napiše: „Ljudi, mnogo sam ponosan na vas“!

Mnogi i ne znaju da postoji, neko, tamo negde, ko na pravi način, širi znanje i dobrotu, a iz ovih, naših krajeva je. Zato, bar malo da to ispravim, dobri moj Saša Đerfi.

Praštajte i dobra vam sreća!

Sve je, junak ove priče, rođeni Pančevac, počeo i uradio na vreme. Kao školski drug, generacija 1966. još u „Isidorinoj“ krenuo je sa ozbiljnim uspesima kao plivač Dinama. On i njegova sestra Magda, odrasli su u naselju Tesla, pa sam ga zapamtio i kao komšiju, ne samo vrednog sportistu.