ISTINOČEŽNJA: Slavko Radojčić

Noam Čomski, vrhunski intelektualac, verovatno, najveći mislilac modernog vremena, rekao je: „Elite stalno vode zlobni klasni rat“. Sa takvim stavom, sasvim sigurno, složilo bi se bar 95% stanovništva na planeti, ali, skoro da nema ustanka, kako bi nam bilo bolje. Tako to traje vekovima.

Ipak, ima i onih koji ne sede skrštenih ruku, kad je već takva situacija, a siromaštvo, odavno, tu je pored nas. Čak, mogli bi da se zapitamo, šta bi se sa nekim porodicama dogodilo, da nema ljudi kakav je Slavko Radojčić, prva ličnost Humanitarne organizacije „Ognjište“.

Samo jednom smo kratko razgovarali. Jednostavan čovek. Danas takvih nedostaje, a tek kad mu zavirite u srce, veliko je kao kuća. Ne kažem tek tako-KUĆA, zato što Slavko, baš na tome uveliko radi, u sklopu brige za siromašne porodice širom Srbije. Najviše sam o njegovom delovanju saznao preko društvenih mreža, a kad se ta priča malo proširila, prepoznali su taj napor i srpski novinari, a mnogo mi se sviđa što ga RTS prati, da kažem, ekipa iz Pančeva najviše.

Teško mi je da za ovu priču, o mom sugrađaninu Slavku, nabrojim nešto što bi ga posebno izdvojilo kao humanitarca. Zato što svaki njegov i potez prijatelja koji ga uporno prate, nije za izdvajanje. Kao celina, svaki taj dinar ili kilo materijala, značajni su da neko preživi, zimu ili leto.

Zamislite vi, dokle smo mi kao društvo stigli, kad jedan čovek, ma koliko bio uporan, vredan i srčan, mora da brine o sve siromašnijem društvu. Ne umanjujući snagu i delo Radojčića, baš naprotiv, lako ćemo odgonetnuti, šta je statistika a šta život. Radojčić, ako se ne varam, radi u NIS-RNP, pa mu se još više divim, što i pored obaveza na radnom mestu, stiže da uvek bude gde je najpotrebnije.

Ne znam kad je to „puklo“ kod njega, pa više nije mogao i želeo da trpi glad, nemaštinu i čemer oko sebe, ali, svaka mu čast, da je u ovo, kao novo vreme, odlučio da se posveti humanitarnom radu, dokazujući, svaki angažman je važan, zato što, naše malo, za nekoga je mnogo.

Slavko Radojčić, ako se ne varam, već je za trud dobio određena društvena priznanja. Mene plaši, da će on i svi koji mu pomažu u „Ognjištu“ imati sve više posla. Zato što, svetska elita, pa i ova naša, mada se smejem u sebi kad ih pominjem, ne razumeju stvarnost, i šta se dešava oko njih. Namerno ili ne, ignorišući potrebu da i drugi ljudi žive, makar i skromno, sami sebi, polako, ali sigurno, čine brigu u budućnosti. Znate na šta mislim, a to se događa, svakih pedesetak godina, otprilike, makar nas tako istorija uči.

Slavko je heroj! Odajem tom čoveku priznanje i priznajem da mu se divim. Čini nešto što većina nas ne ume ili ne želi. Najlakše je odustati, ali, hvala Bogu, postoje i oni drugi. Živ bio čoveče i svaka Ti čast!

Praštajte i dobra vam sreća!

Slobodan Rora Damjanov

Noam Čomski, vrhunski intelektualac, verovatno, najveći mislilac modernog vremena, rekao je: „Elite stalno vode zlobni klasni rat“. Sa takvim stavom, sasvim sigurno, složilo bi se bar 95% stanovništva na planeti, ali, skoro da nema ustanka, kako bi nam bilo bolje. Tako to traje vekovima.