ISTINOČEŽNJA: Tođa

Tvrdim i stojim iza toga, u Pančevu, nema mnogo ljudi koji znaju Željka Tođerasa, kao takvog. Ipak, znam, dosta sugrađana, koji su čuli za Tođu, čoveka sa gitarom, koji decenijama leči dušu  glasom i notama, proizvodeći ih na svojoj gitari.

Apsolutno se ne sećam, kad i gde sam upoznao Tođu, ali sam siguran, bilo je to u nekoj od pančevačkih kafana. Malo bolje i bliže, „srodili“ smo se u „Đermu“. U tom, poznatom restoranu, na ulasku u Starčevo, koji drži porodica Živković, a gde je i moja porodica proslavila sve najbitnije datume, on ima važnu ulogu majstora štimunga. Postoji tradicija, da se svakog četvrtka, tamo sprema nešto posebno od hrane, a majstori gurmanluka, ujedno, i šefovi su svog nastupa.

Tođa je mnogima uteha tokom svojih izvođenja. Verno, prenoseći sopstvenu emociju, njom obasipa i goste, a to nije nimalo lako. Ipak, njemu to uspeva od ruke, svaki put. Tođa, kao pravi majstor gitare, ali, rekao bih, pre umetnik duše, prebirajući po žicama, neke od nas vraća u prošlost, a nekima predviđa budućnost. Sve zavisi u kakvom smo stanju. Meni je neverovatno, on, bez obzira na sve poteškoće, sve manje iskrenih boema, kao i onh darežljivih, ne odustaje od svog načina poimanja života. Hrabrost ili šta li je, sigurno ima svoju cenu, ali, i on ima svoje principe. Tođu viđam u gradu, u šetnji sa sinom, ili sa mnogobrojnim drugarima, uglavnom su to muzičari. Interesantno, posmatrajući te ljude, lako shvatim, oni ni sa čim drugim, ne bi ni mogli da se bave, a da pritom budu uspešni.

Lepo mi je, kad ponekad poranim, a „Prasići“ tek otvoreni. Steva Hrćan, dugogodišnji konobar na toj adresi, mnogo dobar lik, stavi kafu, a ja provirim koga ima unutra. Tođa, sam, prebira po mislima, možda, sećajući se prošle večeri ili nastupa. Popričam ponekad s njim, razmenimo misli. Emocija kod njega mi je uvek bila nešto posebno. Takođe, divim mu se na energiji kojom je obdaren, jer, bez nje, sigurno, ne bi mogao tako dugo i uspešno, da se bavi ovim, teškim poslom. To tvrdim, ljudi su sve čudniji, da ne upotrebim neki drugi izraz, a u toj nemoći, nije lako baviti se javnim poslom, kao što je Tođin.

Često, a on je veoma uverljiv, njegov „Wan man show“ dovoljan je da se ljudi razgale ili razneže. Ko zna, šta naš dobri Tođa misli o nama, dok mu dosađujemo sa pesmama koje bi želeli da nam odsvira. Verovatno, davno još, o svakom je spakovao mišljenje i  samo ga evocira, po potrebi. Nadam se da ga nisam nikad razočarao?

Tođu možete slušati i gledati svuda po Pančevu. Aktivan je u „Evropi“, „Kruni“ i mnogim drugim lokalima, a koliko znam, za prijatelje, dostupan je, da svira na nekim svečanostima intimnijeg miljea. Skoro uvek, gitara je uz njega.

Njegova misija je vidljiva. On to radi dobro, emotivno, sa ljubavlju. Pomogao je svakome ko mu se obratio. Zato je uspešan.

Ptaštajte i dobra vam sreća!

Slobodan Rora Damjanov

Tvrdim i stojim iza toga, u Pančevu, nema mnogo ljudi koji znaju Željka Tođerasa, kao takvog. Ipak, znam, dosta sugrađana, koji su čuli za Tođu, čoveka sa gitarom, koji decenijama leči dušu  glasom i notama, proizvodeći ih na svojoj gitari.