ISTINOČEŽNJA: Vesna Stanišić

Postoje osobe u našem okruženju, na koje ne obraćamo mnogo pažnju, potpuno su nenametljive, skromne, ali, po svemu što rade izuzetne. Takva je Vesna Stanišić, dramaturškinja, koja duže od tri decenije radi u Švedskoj, živeći u Štoholmu. Ipak, ona će za mene, verovatno i svima koji je poznaju u rodnom gradu, biti i ostati Pančevka.

Vesnu sam upoznao davnih dana, dok smo oboje radili u Radio Pančevu. Jedno vreme, bili smo upućeni jedno na drugo, da to tako kažem, posebno kad je reč o čuvenom Noćnom programu, na radio stanici, za koju su mnogi smatrali, krajem 80-tih i počekom 90-tih, prošlog veka, najuticajnijom u ovom delu, rizikujem da budem patetičan-regiona. Vesna je, kako sam već napisao, po obrazovanju dramaturškinja, ali, po vokaciji, ona umetnost i pisanu reč doživljava kao trajnu vrednost. Bilo je mnogo lepih anegdota iz tog perioda, posebno jedna, kad smo, jedne večeri, zajedno išli u srpsku prestonicu(nadam se da nije to zaboravila) po našeg proslavljenog pisca-Miodraga Bulatovuća, kojeg smo, te noći ugostili. Nezaboravno je bilo, ali, nije za širenje priče.

Elem, kako će reći ovih dana, u intervju za Švedsku ambasadu u Beogradu, iz rodnog grada je otišla:

„U avgustu 1991. godine kada je počeo rat u Jugoslaviji. To je bilo vreme u kom se prostor slobodne ljudske volje potpuno izgubio, a ljude su nasilnički svodili na samo dve uloge: da sude ili da im se sudi, na život ili smrt. Ni moj muž ni ja nismo mogli da pristanemo na to i zato smo napustili zemlju“.

U međuvremenu, radeći tamo, najviše u pozorištu, i te kako je doprinela širenju ugleda naše zemlje, postavljajući nove standarde ličnim pečatom, a po mom mišljenju, takvi dometi, najviše su se osetili, kad je Kraljevsko dramsko pozorište iz Štoholma, a to se ne događa često, najviše na njenu inicijativu, gostovalo u Beogradu, pre izvesnog vremena. Naravno, nije to bio samo kulturni događaj, već prikaz koliko jedna uspešna žena može da doprinese saradnji Švedske i Srbije.

Možda to ne znate, ali Vesna obožava i košarku, veoma je posvećena igri pod obručevima, pa ne čudi što se našla i u ulozi trenera. Koliko znam, veoma je uspešna i u tom delu, a najviše mi se dopada, što nije, ostajući verna sebi, odustala od stvaralaštva.

Ima još nešto, veoma interesantno, a reč je o porodičnom rodoslovu. Naime, Vesna i Dušica Ilkić, sada Vesković, rođene su sestre. Junakinja ove priče, školska je drugarica mog rođenog brata Mome, a Dušica je i moja prijateljica, tako, ima mnogo detalja zbog kojeg mi je bitno, da pročitate ou priču.

Vesna Stanišić je na relaciji Štokholm-Pančevo, odoleva vremenu, a njen uticaj ne prestaje da se ceni. Zato je i uspešna u svemu što radi.

Praštajte i dobra vam sreća!

Postoje osobe u našem okruženju, na koje ne obraćamo mnogo pažnju, potpuno su nenametljive, skromne, ali, po svemu što rade izuzetne. Takva je Vesna Stanišić, dramaturškinja, koja duže od tri decenije radi u Švedskoj, živeći u Štoholmu. Ipak, ona će za mene, verovatno i svima koji je poznaju u rodnom gradu, biti i ostati Pančevka.