Jubilej bez slavljenika

Pančevačka, Vajfertova, ili „Narodna pivara”, prošla je put od male manufakture iz 1722. godine, preko moćne fabrike sve do zatvaranja pogona, a kompleks danas propada.

U godini na izmaku, Istorijski arhiv u Pančevu priredio je izložbu „300 godina pivarstva u Pančevu”, povodom jubileja kakvim malo koji grad može da se podiči, a izuzetna postavka u galeriji Arhiva prezentuje javnosti niz podataka, do sada malo poznatih. Pivarstvo u ovom delu sveta začeto je davne 1722. godine, kada Zemaljska administracija sklapa ugovor sa Abrahamom Kepišem, Jevrejinom iz Požuna (Bratislava), da u sedištima distrikta, Pančevu, Banatskoj Palanci i Karansebešu opremi pivare i pecare rakije i otpočne proizvodnju, a kako bi se podstakao život u nerazvijenoj provinciji. Tokom 18. veka i kameralnog perioda, kao zakupci se pominju i Volf Mencer, Lorenc Šlezinger, Filip Bauer, Peter Solderer, Nikolaus Vidmeser, pa i izvesni pančevački pisar Knol, koji je za sumu od samo 200 forinti dobio pivaru u zakup.

„Sve se menja kada zakupac postaje Sebastijan Kracajzen, koji 1781. godine pivaru i kupuje. To je prelomna godina, ali ubrzo vlasnik pivare postaje Jozef Krautvašal, koji je bio oženjen Sebastijanovom ćerkom, a pivaru je najverovatnije dobio u miraz. Nakon toga, kupuje je Valentin Berger i, kako pratimo arhivska dokumenta, sve do Drugog svetskog rata ona je u vlasništvu jedne porodice. Naime na scenu stupa Bergerov pastor Ignjac Hazjer, pivarski majstor, kršteni kum i ujak Ignjaca Vajferta, po kojem on i dobija ime, ali i ideju da se uopšte bavi pivarstvom. Nakon što se vraća sa vandrovanja po Saksoniji, Bavarskoj, Engleskoj i Pruskoj, on 1847. godine preuzima posao u pivari svog ujaka”, priča autorka izložbe, Jelena Jakšić.

Ignjac Vajfert ima jasan cilj i sistemski ulaže oko 50.000 forinti u modernizaciju proizvodnje, te pivarska radionica postaje industrijski pogon, za koji uspeva da isposluje zvanje provincijske fabrike. No, u to vreme, pojavljuju se konkurenti koji žele da osnuju druge i treće pivare u Pančevu, pa tako 1838 godine Jozef Gajger podiže drugu pivaru u gradu, ali ne uspeva da bude konkurentan Vajfertu, te pogon prodaje Vinćencu Vitmanu 1851. godine za 18.000 forinti. Pivara „I. M. Vajfert” prvi put je protokolisana 1863. godine, čime Ignjac Vajfert postaje industrijalac. On pančevačku pivaru namenjuje svom sinu Hugu, dok starijem, rođenom Pančevcu, Đorđu predaje beogradsku.

Pojavljuje se tada i Anton Gramberg bravar iz Pančeva. On dobija dozvole da otvori i treću pivaru u Pančevu, koju i oprema, međutim  mudri Ignjac Vajfert da bi privoleo konkurenciju na svoju stranu, svoju najstariju ćerku Anu udaje za Grambergovog sina Ferdinanda. Time brigu o dve pivare preuzimaju porodice Vajfert i Gramberg, koje nastavljaju da slede Ignjacovu viziju razvoja i ulažu ogromna sredstva u dodatna proširenja postrojenja, modernizaciju mašina i opreme. Tokom 1936. godine pivara postaje deoničarsko društvo – „I. M. Vajfert”, pivara i fabrika slada.  a njom upravlja Upravni odbor na čijem čelu je Đorđe Vajfert. Tako je bilo sve do 1946. godine i konfiskacije i zaplene imovine u korist države, kada pivara postaje „Narodna”, kao državno preduzeće. Usledilo je više reorganizacija, da bi 1963. pivara ušla u sastav poljoprivrednog kombinata PIK „Tamiš”, a 1977. je izgrađen i novi pogon na drugoj lokaciji. Time prestaje proizvodnja u postrojenju iz 1722. godine, koje  od devedesetih prošlog veka država štiti kao spomenik kulture od velikog značaja.

„U jeku privatizacija u našoj zemlji, pančevačku pivaru kupuje kompanija ’Efes’ i nastavlja proizvodnju ’Vajfertovog piva’, uz modernizaciju postrojenja. U starom zdanju fabrike piva, 2005. godine izbio je požar, čime je ona još više devastirana i urušena, a tužan period za pivarstvo nastupa dve godine kasnije udruživanjem ’Efesa’ sa kompanijom ’Hajneken’ u Srbiji, koji odlučuju da pivaru u Pančevu zatvore. Zvanično, fabrika Ujedinjene srpske pivare ’Weifert’ izbrisana je iz registra privrednih preduzeća 21. jula 2011. godine. Uprkos tome, u jubilarnoj 2022. godini Pančevo ima aktivnu scenu kraft-pivara i grupa entuzijasta  – pivara”, ističe Jelena Jakšić.

Pančevačka, Vajfertova, ili „Narodna pivara”, prošla je put od male manufakture iz 1722. godine, preko moćne fabrike sve do zatvaranja pogona, a kompleks danas propada.