Organi javne uprave da budu ažurniji, a građani aktivniji

Trodnevni trening u organizaciji Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava pod nazivom „Imamo nešto protiv korupcije“, održan je od 9. do 11. marta, u Vrnjačkoj banji, a isti program sprovodi se i u drugom terminu-od 11. do 13. marta. Predavanjima eminetnih stručnjaka prisustvovalo je 25 predstavnika organizacija civilnog društva i medija, a među njima je bila i naša novinarka.

Polaznici su imali priliku da saznaju kako dostići veću transparentnost organa javne vlasti i dostupnost informacija od javnog značaja. Prema rečima Vesne Đukić, generalne direktorke BOŠ-a, cilj programa je bio podizanje motivacije polaznika kursa i njihovo podsticanje za proaktivno delovanje.

Prva sesija održana u sredu, 9. marta, bila je posvećena značaju građanske participacije u procesu donošenja odluka. Jovana Tripunović, saradnica BOŠ-a, objasnila je da građani nedevoljno učestvuju u procesu donošenja odluka, a da su organi javne uprave nedovoljno transparentni. To je pokazalo i istraživanje transparentnosti rada 169 opština u Srbiji, sprovedeno od februara do jula 2015. godine u okviru projekta „Jačanje lokalne transparentnosti” koji sprovodi BOŠ u partnerstvu sa Topličkim centrom za demokratiju i ljudska prava, uz saradnju sa Stalnom konferencijom gradova i opština, i podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, uz finansijsku pomoć Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije. Program ima za cilj unapređivanje transparentnosti rada jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, kao i podizanje kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva za nadzor i praćenje transparentnosti rada lokalnih samouprava. Više o projektu na sajtu www.dostup.no.

Rezultate istraživanja predstavila je Sanja Nasevski, iz BOŠ-a, koji su pokazali da je dostupnost informacija organa javne uprave na veoma niskom niovu. Informator o radu (koji treba da sadrži osnovne podatke o radu organa javne vlasti, opis pravila u vezi sa javnošću rada, spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja i drugo), nijedna opština ne održava u celosti se pridržavajući uputstva, dok ostalim informatorima nedostaju određeni delovi, a u 54 odsto slučajeva ne postoje informacije o budžetu.

Još manje je informacija o javnim nabavkama-tek svaka četvrta opština ih objavljuje. Osim njih, često nedostaju i podaci o pruženoj državnoj pomoći, i raznim vidovima finansijske podrške javnim i ostalim preduzećima. Ove informacije su dostupne u oko 30 odsto slučajeva.

Osim toga što nedostatak ovih informacija navodi na možda pogrešan zaključak o umešanostiu korupciju ili o zloupotrebi položaja, on ukazuje na još nešto. Neobjavljivanjem ovih informacija, primećuju stručnjaci BOŠ-a, organi vlasti krše ne samo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja već i Zakon o javnim nabavkama, kao i Zakon o kontroli državne pomoći.

Veliki broj opština ima na sajtu budžet (101 opština), ali samo 39 jedinica lokalne samouprave ima dokument o izvršenju budžeta. Prema pomenutom istraživanju, ta informacija ne postoji ni sajtu gradske uprave Pančevo, a gradskom informatoru nedostaje i plan javnih nabavki, podaci o državnoj pomoći, podaci o isplaćenim zaradama i drugo. Na sajtu se ne mogu pronaći ni spisak usluga niti lokalni ekološki akcioni plan (www.dostup.no/pages/budzet.html).

Prva sesija održana u četvrtak, 10. marta, bila je posvećena transparentnosti javnih finansija. Mihajlo Gajić, iz BOŠ-a, u dijalogu sa učesnicima, govorio je o dostupnosti pouzdanih i relevantnih informacija u vezi sa javnim sredstvima. Uvid u takve informacije, prema njegovim rečima, smanjuje priliku za korupciju ili loše upravljanje javnim sredstvima. Kako je Gajić istakao, prema open budget indeksu od mogućih 100 bodova Srbija ima 47, što je svrstava u zemlje sa niskim nivoom transparentnosti. Preporuke su da se kreira građanski budžet, da na sajtovima postoji prošlogodišnji izveštaj o izvršenju i proširivanje Nacrta budžeta informacijama.

Naredna sesija koji je održao Dragan Dobrašinović, iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, učesnicima je bila interesantna jer su prikazana iskustva Koalicije za nadzor javnih finansija (www.nadzor.org.rs) kroz primere zloupotrebe javnih finansija (nabavka dečjih igrališta u Prokuplju, gradski prevoz u Nišu i Prokop).

Sandra Panić, iz Agencije za istraživanje tržišta MASMI Beograd, razgovarala je sa učesnicima o značaju vizuelizacije i predstavljanje podataka i prikazala dobru i lošu praksu vizuelnog prikazivanja podataka.

Program i iskustva švedske organizacije Međunarodni centar Ulof Palme, predstavio je Danilo Milić, iz tog centra. Organizacija je aktivna u Srbiji više od dve decenije, i program fokusira na lokalni nivo gde kroz rad sa civilnim sektorom pokušava da utiče na demokratizaciju i reformu lokalne samouprave.

Naredno predavanje bilo je posvećeno korupciji. Miodrag Milosavljević, iz Fondacije za otvoreno društvo sa učesnicima je pokušao da dođe do odgovora gde se najčešće korupcija pojavljuje, gde je najopasnija, kako unaprediti njeno otkrivanje i kako se protiv nje boriti. Zaključeno je da korupcija uključuje javnu funkciju i da je veoma česta u sudstvu, u procesima javnih nabavki, prilikom zapošljavanja i drugo.

Drugi dan treninga zatvoren je primerima dobre prakse Bečejskog udruženja mladih, koje je predstavio Aleksandar Đekić. Ovo udruženje je napravilo zanimljiv servis pod nazivom „problem lokator”, koji omogućava građanima da uz pomoć android aplikacije lociraju, uslikaju i prijave problem koji ih muči i da preko mape prate njegovo rešavanje.

Poslednji dan programa „Imamo nešto protiv korupcije“ bio je rezervisan za predstavnike državnih organa. Najpre je Duško Pejović, iz Državne revizorske institucije predstavio tu instituciju i upoznao učesnike treninga sa njenim radom i izvršenim revizijama.

Na zadovoljstvo svih polaznika obuke, program je zatvorio Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. On je govorio o važećem Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kao veoma solidnoj normativnoj osnovi za obezbeđivanje visokog nivoa transparentnosti rada organa vlasti i javnih preduzeća.

„Zakon je izuzetno dobar alat za dobijanje informacija, uz niz mana koje ima. On je čak proglašen za najbolji na svetu u okviru ozbiljne komparativne analize 90 sličnih svetskih zakona. Taj rezultat zvuči sjajno, ali nije tako u praksi. U zakonu stoji da je odluka Poverenika obavezujuća i izvršna, ali često to nije tako”, istakao je Rodoljub Šabić.

On je dodao da Povernik može kazniti organ javne vlasti ukoliko ne postupi po njegovoj odluci u najvećem iznosu od 200.000 dinara. Međutim, prema Šabićevim rečima, to nije veliki iznos za preduzeća, te se veoma lako plaća. Novina u Zakonu koja bi trebalo da se počne da se primenjuje 2017. godine predviđa mnogo višu kaznu-čak 10 odsto budžeta preduzeća ili institucije. Meru prinudnog izvršenja odluke dalje ima Vlada Srbije, ali kako kaže Poverenik, to svoje pravo do sada nije iskoristila nijedna Vlada.

Podaci pokazuju da je procenat uspešnih intervencija Povernika oko 96 odsto i da najviše žalbi stiže od građana (70 odsto), te da u najvećem broju slučajeva (90 odsto) tražioci informacija ignorišu zahteve. Povernik je do sada podneo 100 krivičnih i 600 prekršajnih prijava. Tokom prošle godine prvimljeno je 5.500 žalbi, a mesečno taj broj iznosi od 700 do 800. Trenutno je u postupku oko 4.000 zahteva.

Kako bi se povećala transparentnost organa javne uprave potrebno je i da je građani zatraže. Preduslov za to je da budu dobro obavešteni i edukovani o svojim pravima. Predstavnici BOŠ-naglašavaju da javnost ima pravo da prati i nadzire rad organa javne vlasti, i to pre svega kroz dostupnost informacija od javnog značaja. U Srbiji je ovo pravo regulisano Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja koji je usvojen 2004. godine. U slučaju kada dokument nije dostupan na sajtu, građani mogu podneti Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i na taj način zatražiti informaciju.

I. Predić

Trodnevni trening u organizaciji Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava pod nazivom „Imamo nešto protiv korupcije“, održan je od 9. do 11. marta, u Vrnjačkoj banji, a isti trening održava se i u drugom terminu-od 11. do 13. marta. Predavanjima eminetnih stručnjaka prisustvovalo je 25 predstavnika organizacija civilnog društva i medija, a među njima je bila i naša novinarka.