Kako nastavnici iz Pančeva i Kačareva gledaju na povratak u škole?

„Mislim da na prvom mestu mi kao nastavnici treba da budemo odgovorni i odrasli ljudi, da učenicima pokažemo kroz razgovore kako se osećamo“.

Ovako Nikola Ćebić, profesor srednje Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ u Pančevu, gleda na povratak u školu, nakon tragičnog događaja kada je maloletni učenik osnovne škole u Beogradu ubio devetoro ljudi i teško ranio sedam osoba.

Neophodno je da profesori i nastavnici razgovaraju sa učenicima o tragediji koja se dogodila 3. maja, smatra Ćebić.

„Jednostavno da vide koliko je to neprihvatljivo, koliko smo mi iskliznuli iz nekog domena normalnog društva“, kaže Ćebić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

On je upravo to i uradio 5. maja, kada je u njegovoj školi održan javni čas, iako su članovi sindikata obustavili rad.

„Svi smo se okupili na jednom mestu simbolično, pored statue koje se zove „Dete i lane“, koja sve nas koji smo odrasli u Pančevu podseća na detinjstvo. Tu smo upalili sveće i proveli neko vreme sa učenicima“, kaže on.

Ivana Bogdanović Tomović, učiteljica u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ u Kačarevu kaže:

„Mi smo sada dobili policajce, a mislim da je trebalo da dobijemo psihologe“.

Kako dodaje, nove mere koje je uvela Vlada Srbije ne sprečavaju uzroke nasilja, već samo posledice.

„Ja smatram da deca treba da imaju psihološke radionice jednom nedeljno u svakom odeljenju, i da taj profesor registruje probleme, jer problemi mogu da ne postoje u septembru, a da se pojave u aprilu“, kaže ona u razgovoru za RSE.

Dodaje da razlozi za probleme kod učenika mogu biti različiti, ali da bi psiholog u okviru radionica mogao da ih primeti.

Nadležni u Srbiji odlučili su da širom zemlje, ispred škola, angažuju dodatne policajce.

Ivana Bogdanović Tomović smatra da više policajaca neće doprineti boljoj bezbednosti u školama.

„Mislim da čak i u ovoj nesretnoj školi „Vladislav Ribnikar“ policajac ne bi pucao na to dete i ne bi sprečio sve to, nego bi to dete ubilo i policajca – ne zato što je on nesposoban, nego zato što je prosto naučen da u dete ne treba da puca“, objašnjava ona.

„Mislim da na prvom mestu mi kao nastavnici treba da budemo odgovorni i odrasli ljudi, da učenicima pokažemo kroz razgovore kako se osećamo“.