Lepo selo u Banatu – Omoljica

Postanak sela Omoljice pada u doba Velike Seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690.

Predanje narodno veli, da su stari Omoljčani došli ovamo iz današnjeg Homoljskog sreza u Srbiji. Stari su se Omoljčani krenuli iz svoje stare postojbine iz istih onih razloga, iz kojih se doselio ovamo veliki deo srpskog naroda za vreme mnogih svojih seoba, naime, što nisu mogli da trpe tursku silu i obest, koja je uništavala srpski narod u korenu. Baš ovo mesto izabrali su stari Omoljčani zato što je Kovinska okolina već od 1404. godine bila nastanjena Srbima, u koje doba pada prva veća seoba posle propasti srpskih država, za koje se zna.

Po predanju, Omoljčane je doveo ovamo njihov sveštenik pop Tomica Dabišić. Prešavši Dunav on je izabrao mesto između današnjeg sela Omoljice i sela Ivanova, gde su sada podignuti vinogradi. Tu su podizane kolibe i zemunice i to se mesto i danas zove „Staro selo“. Staro selo nije bilo duga veka, jer je bilo vrlo podvodno, zato su stari Omoljčani premestili selo uz Ponjavicu na izbrežinu. Istoričar Dr. Borovski tvrdi da je 1717. godine u Omoljici bilo 50 kućnih brojeva, da je na karti grofa Mercija od 1723/25. ovo mesto nazvano „Humilica“ i da su stanovnici bili samo Srbi. Osim toga spominje da je 1717.godine bio podignut i srpski pravoslavni hram. Verovatno je da Mercijeva „Humulica“ već nije bilo staro selo, nego novo.

Zanimljivo je spomenuti na ovom mestu, da živo narodno predanje priča da je crkva omoljička u ono vreme bila napravljena od pruća i olepljena blatom. A to se dade potpuno razumeti, kada se ima u vidu, da su doseljenici, koji su mogli doneti samo najvažnije stvari sa sobom, bili u prvome redu zabavljeni podizanjem krova nad svojom glavom te da odmah nisu ni mogli podići kakvo jače i temeljnije zdanje, koje bi ima služilo za molitvu Bogu.

Selo su naravno stari Omoljčani nazvali prema svom selu u Srbiji „Homolje“- Homoljica. Za vreme austrougarskog režima selo se zvalo: Omold, Humlic, Homolic itd. a, danas se zove Omoljica bez početnog slova „H“, koje Srbi nerado i teško izgovaraju. 

Iz ovoga se vidi, da je Omoljica po svome postanku čisto srpsko mesto. To svedoče i nazivi omoljičkog polja kao što su: Veliki Verovac, Mali Verovac, Slatina, Kožuvar…

Postanak sela Omoljice pada u doba Velike Seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem-1690.Predanje narodno veli,da su stari Omoljčani došli ovamo iz današnjeg Homoljskog sreza u Srbiji.Stari su se Omoljčani krenuli iz svoje stare postojbine iz istih onih razloga,iz kojih se doselio ovamo veliki deo Srpskog Naroda za vreme mnogih svojih seoba,naime:što nisu mogli da trpe tursku silu i obest,koja je uništavala Srpski Narod u korenu.Baš ovo mesto izabrali su stari Omoljčani zato što je Kovinska okolina već od 1404. godine bila nastanjena Srbima,u koje doba pada prva veća seoba posle propasti srpskih država,za koje se zna.