Ljubav koja traje 40 godina

Dom omladine Pančevo će u petak, 18. decembra svečano proslaviti 40 godina rada. Od kada je osnovan, 1975. godine, kroz ovu ustanovu prošlo je mnogo ljudi koji su dali veliki doprinos u očuvanju kulture i negovanju omladinskog duha i zajedništva. Jedna od njih je i Danka Stojkov, žena koja je od osnivanja do penzionisanja radila u Domu omladine kao sekretar i koja je prvih 25 godina postojanja ove ustanove prisustvovala  svim programima.

Da li se sećate samih početaka rada Doma omladine?

– Dom omladine je osnovan 30. januara 1975. godine, a osnivač je bio OKSSOV – Opštinska konferencija saveza socijalističke omladine Pančeva. Tek ’93. godine osnivačka prava preuzima Skupština opštine Pančevo. Dok nije ponovo otvoren Studentski 1983. godine, svi programi su bili organizovani u diskoteci koja se nalazila u bivšoj Lenjinovoj ulici u džez klubu. To je bilo u zimskom periodu, a leti su se koncerti klasične muzike realizovali u saradnji sa Savremenom galerijom Kulturnog centra Pančeva.

Kakvi su se programi organizovali tih sedamdestih godina?

Prvih godina nas je bilo samo devetoro zaposlenih, a organizovali smo tribine, književne večeri, izložbe, pozorišne festivale, manifestacije, proslave Dana grada, manifestaciju Amateri svome gradu, završetke rada omladinskih političkih škola, godišnjice oslobođenja Jugoslavije, gitarijade, smotre pop ansambala. Sve ove događaje smo realizovali u sadašnjoj zgradi Doma omladine, i na platou koji se nalazio između Arhiva i zgrade. Sarađivali smo sa svim kulturno umetničkim društvima i organizacijama, izviđačima, porečanima, planinarima, goranima kao i sa svim Domovima kulture u svim naseljenim mestima.

Dom omladine godinama mladima pruža razne edukativne programe. Koj programi su nastali na samom početku i šta od tih programa i dalje funkcioniše?

– Dom je u svom okrilju imao džez klub, Foto kino klub, Školu animiranog filma, „FAM” – Film i akcija mladih. 1982. nastala je Škola crtanja koja postoji i dan danas.

Koji segment rada vas je najviše ispunjavao?

– Ja sam obožavala rad na pozorišnim festivalima. Pogotovo od 1976. do 2004. godine. Prva dva Ex-Teatar Festa su mi najdraža. Radila sam od 7 ujutru do 2 -3 sata iza ponoći sva tri dana festivala, ne računajući pripreme. Za taj svoj rad sam bila i zvanično pohvaljena. Naravno sve ovo ne bi bilo moguće bez Muje, Zorana Duškovića, Miše Nikolića, Edija Jukića, Đoleta Krstića, Mileta Đorđevića i svih ostalih zaposlenih.

Repertoar Doma omladine je danas ispunjen muzičkim programima. Koje grupe su nastupale tokom svih ovih godina?

– Prvo bih istakla koncert Riblje Čorbe i Bajage u Studentskom na kojem je bilo više od 1000 ljudi. To je bio jedan od najposećenijih koncerata i nije nam bilo svejedno, jer ta sala ima mnogo manji kapacitet. Na sreću, sve je prošlo u najboljem redu. Kroz Dom omladine prošli su mnogi domaći bendovi – Yu grupa, Siluete, Parni valjak, Pop mašina, EKV, Van Gogh, Električni orgazam, Partibrejkers, Kerber, Leb i sol, Septembar i mnogi drugi. Nekada su za vreme festivala grupe boravile više dana u Pančevu, to je za razliku od današnje prakse druženje u pravom smislu te reči.

Koji period rada u Domu omladine vam je bio najdraži?

– Sam početak. Iako nas je bilo malo, puno smo radili. U tom periodu nije bilo kafića, nije bilo Studentskog i umeo je ceo grad da se sjati u hodnik Doma omladine, koji je u tim trencima izgledao kao Korzo.

Šta smatrate najvećim svojim najvećim doprinosom ovoj ustanovi kulture?

Mislim da je moj najveći doprinos vođenje celokupne programske evidencije Doma omladine. Dom se dva puta renovirao, i trebalo je dva puta vaditi i vraćati arhivu a da se pritom ništa ne izgubi. To sam uspela sve sama da uradim i sačuvam plakate festivala, Rukopise,… i sve što je Dom radio 35 godina. Da je samo ovo bio moj doprinos bilo bi dosta.

Na šta ste najviše ponosni kada pogledate unazad 40 godina postojanja Doma omladine?

Uspeh je što je Dom omladine opstao sve ovde godine. Što su opstale manifestacije kao što su Rukopisi koji postoje od 1976. godine i Festival Ex-Teatar Fest. Ponosna sam i na to što nismo nikada imali narodnjake na repretoaru.

M.M. Veličković

Uspeh je što Dom omladine opstao sve ovde godine. Što su opstale manifestacije kao što su Rukopisi koji postoje od 1976. godine i Festival Ex-Teatar Fest. Ponosna sam i na to što nismo nikada imali narodnjake na repretoaru.