Mala Pančevka je odmah po rođenju reanimirana i od tada se bori. Sada ma 11 godina i još ne hoda, a mi možemo da joj pomognemo

Za njen prvi korak

Za operaciju porodica Ane mora da sakupi mnogo novca. Uz njih su humanitarne organizacije i ljudi dobre volje. Organizovane su akcije, međutim samo jedna terapija sa prevozom do Kijeva je 10.800 evra, a iznos za njeno lečenje i sve neophodne terapije u Ukrajini je 30.000 evra. Od 2017. do danas porodica je za Aninu borbu uložila sva nasledstva, pozajmice i kredite, ukupno 200.000 evra, ali sada kada je potrebno tako malo da Ana napravi prvi korak potrebna im je pomoć. Svi koji žele i mogu da im pruže podršku to mogu učiniti slanjem SMS koji sadrži 253 na broj 3030. Za slanje SMS-a iz Švajcarske potrebno je upisati human253 i poslati na 455. Novac se može uplatiti na dinarski račun 160-463449-30, devizni račun je 00-540-0001941.3 IBAN:RS35160005400001941358 SWIFT/BIC: DBDBRSBG.

– Moja devojčica čim je došla na svet u porodilištu je prvih deset minuta reanimirana i samo nekoliko minuta nakon rođenja hitno je prevezena na Institut za majku i dete. Od tog dana kreće svakodnevna borba, koja i danas traje. Ana je na fizikalne terapije išla i po dva puta dnevno u prvih godinu dana, provela je godinu dana u Budimpešti na tretmanima za decu koja imaju hipotoniju, bila je na dve operacije u Turskoj, uključena i u tretman iz Belgije poznat kao ABR i još mnogo različitih svakodnevnih terapija i raznih metoda – kaže za Blic majka Vladislava Filiposki.

Rad stručnjaka i tretmani su doveli do znatnih poboljšanja i, što je najvažnije, nema grčenje mišića. Ana mnogo bolje sedi, sve razume, ali hrabra, vesela i nasmejana devojčica još uvek nije napravila svoj samostalni korak i nerazumljivo priča.

– Voli da bude u okruženju druge dece, drugih ljudi. Voli da ide u gradski park, na kej kraj reke, kod bake i deke. Sve bi ovo Ana i sama rekla da može kao i njeni vršnjaci. Ali ne može. Najviše od svega bih volela da može da vodi sasvim normalan život – priča Anina majka.

Umesto da se raduje novoj ekskurziji sa učiteljicom i drugarima, Ana se priprema, zajedno sa porodicom, za transplantaciju.

– Ani su neophodne rehabilitacije, delfino terapije, logopedski tretmani, razvojni i fizikalni tretmani i sve to kako bi ona sutra mogla da trči sa svojim vršnjacima. U Kijevu u bolnici matične ćelije bi joj u rukama smanjile spazam za još 70 odsto, imala bi bolje korišćenje ruku i prstiju za 60 odsto, koordinacija bi se poboljšala 65 odsto, a držanje šolje bez prosipanja bi bilo bolje 44,9 odsto, motorika prstiju i ruku 62 odsto. Moja Ana nikada nije sama držala čašu. Koliko je to samo dobro, zamislite čak 44,9 odsto, pa neka i prospe – puna je nade i optimizma majka male Ane i dodaje da je statistika uspešnosti lečenja jako dobra.

Za po 50 odsto bi se Ani poboljšao rad nogu i koordinacija, a govor čak za više od 57 odsto. Ana bi mogla bolje da jede za skoro 60 odsto, a napadi bi se smanjili za 46 odsto. Ona bi konačno počela da živi normalniji život, kakav zaslužuju i ona i njena porodica.

 

Mišljenje ukrajinskih stručnjaka u koje svi polažu velike nade dodatno su motivisale devojčicu i njene roditelje. Nadu nikada nisu ni gubili, ali sada imaju ozbiljan razlog da za Anin prvi korak uloži još više snage.

– Da nije do sada uloženo toliko volje, ljubavi i novca, bila bi potpuno nepokretna u krevetu. Volela bih da moja Ana bude primer kako je neko uspeo da napravi iskorak i počne da hoda, da sve može da radi. Ona je i moj borac. Sanjam da je prohodala, da mi trči u zagrljaj. Ali, desiće se i to… već je vidim…