„Manite se, još kere ne spavaju sa mačkama“: S Pančevcima na pijaci posle katastrofičnih najava ledenih dana u Srbiji
Pančevo. Sreda u podne. Telefon prijavljuje minus jedan, dok je jutarnja bila minus sedam Celzijusovih. Sunca ima iznad glava, a pod nogama led. Prođe i poneki bicikl. Na njemu biciklista solidno obučen, mada ima i onih koji su u debelim džemperima, bez jakni.
Dan posle vrištećih, kataklizmičnih naslova „RHMZ izdao upozorenje u cik zore! Srbija na udaru izrazito ledenog talasa…“, „Vreme je opasno po zdravlje! Oglasio se Batut…“ i sličnih, Pančevci kao da nisu pročitali te tekstove, kako kažu, „ne mare više za klimu koja živi samo u medijima“.
– Minus dva je – dobacuje čovek ispred pošte u Svetog Save, u blizini gradske Zelene pijace.
– Ma, manite me! Kakva hladnoća? O čemu pričate – odgovara on ekipi Danasa žurno se udaljavajući.
Pančevci ne mare za hladnoću i sneg kad mu vreme jeste
Nemanjina ulica u kojoj je pijaca nije prazna. Ljudi izlaze iz „velikog Maksija“ noseći pune cegere, a ima ih koji su se uputili na pijacu.
Tamo, ipak, nije uobičajeno stanje. Pola pijace ne radi, odnosno tezge na kojima se prodaju povrće i zimnica.
Čak ni voćara nema. Tek poneki, ali zato rade prodavci na tezgama na kojima su izložene sveže pečurke, orašasti plodovi i sušeno voće. Njihovim „ponudama“ mraz ne može ništa, ali su zato vrapci prava napast.
Zika (59), koja ne želi da joj se prezime objavi, upravo tera vrapce koji su navalili. Kaže da je tu već 16 godina.
Danas nisu tu prodavci povrća
– Nema, nema prodavaca povrća. Smrzne im se sve na tezgama. Jeste hladno. Pa, šta? Jutros je bilo minus sedam. Obučemo se kao za Kopaonik: vunene čarape, termo hulahopke, grilonke, skijaške pantalone, prsluk, rukavice, jaknu. Juče je, vidite, bilo hladnije – otkriva ona tajnu kako osoba koja na minusu stoji u mestu nekoliko sati to može da izdrži.
Zika dodaje da je napravljena nepotrebna panika u medijima o hladnoći.
– Samo stvaraju paniku. A, svi znaju da bi trebalo da se izađe malo napolje. Minus ubija viruse, vidite da vlada veliki kašalj. Nego, pišite vi zašto nemamo pokrivenu pijacu kao ostali gradovi. Danas nema mušterija možda i zbog toga. Smrzli bi se ljudi. Kad pada sneg ili kiša, kisnemo, kad duva vetar jako je hladno, vrapci nam pojedoše sve – nabraja ona veće probleme na pijaci od hladnoće.
Mandarine, jabuke svih fela, beli luk, ludaje, crni luk izloženi su na tezgi Aleksandra Šarića (48) iz Sakula, sela u Banatu.
– Vidite, udarila mi hladnoća u glavu! Bilo je hladno jutros. Jedva smo došli. Na putu mnogo blata, snega, kamiona. Ali, probili smo se – priča Aleksandar.
Kaže da nije toliko hladno „koliko je u medijima“.
– Nisam ni čitao šta su pisali. Kad se smrzneš, ideš jedan krug oko pijace i ugreješ se. Nema tu neke filozofije. Vidite kako su jabuke lepe. Nisu masne ko u prodavnicama da ne možeš da ih opereš. Direktno ih kupujem iz kamiona. Ne idu u hladnjaču – priča on „ono od čega se živi“.
Njegova supruga Zorica uopšte ne razume čemu upozorenja na hladnoću.
– Stvarno ne znam. Slušala sam jutros doktora na televiziji. Kaže da budemo oprezni zbog leda. Ništa više. Evo ja sam se zgrejala dok sam otišla do pošte i vratila se – kaže ona.
Retki kupci nisu hteli ni da čuju da pričaju o snegu usred januara, dok jedan od prodavaca na obližnjoj tezgi, koji je sve pomno pratio, poručuje:
„Sećate se kad leti udare naslove…“
– Ljudi, pa nema o čemu da se govori. Sećate se leti kad udare naslove: Umrećemo na plus 40, upekla zvezda, ova bolest, ona bolest… Nemaju šta drugo da rade. Pa tako i ovi što se badava mrznu ovde s nama – odmahuje rukom on.
A, njegov kolega koji i dalje prodaje kalendare za ovu godinu, dodaje:
– Manite se vi hladnoće i toplote. Da vam ja ispričam priču ne bi vam bilo dobro. Moždani udar sam dobio. Advokati, sudije… Sve sam prošao. Sad radim ovo da bih imao supu na viljušku. Da, tako je. Jer ko ima na kašiku da jede taj je bogat danas. I pametan. Jer čuva to što ima – ispratio nas je sa pijace on odbivši da kaže ime i prezime, ali je poručio:
– Vidimo se ovako. Kad opet dođete. Drugačije ne. Stariji sam čovek, pa mogu da vas pitam: „Šta biste pisali da su zime kao nekad, debeli minus, preko minus 20, a moraš napolje? Od dizanja panike iz tople kancelarije nema ništa. Od toga se ne živi!“